Ljiljana Blagojević koja u svojoj biografiji broji na stotine nagrada otvoreno priča o osmogodišnjoj televizijskoj pauzi, o odnosu sa suprugom, čuvenim dramaturgom, novoj ulozi u seriji koja je publici prirasla za srce, teškoj ulozi roditeljstva, ali i smrti voljene majke.
Ulogom u seriji “Kljun“, glumica Ljiljana Blagojević (65) vratila se na male ekrane posle duge pauze. Osmogodišnji prekid rada na serijama i filmovima, koji se dogodio spletom okolnosti, teško joj je pao, a poseban značaj u ovom životnom razdoblju dramske umetnice imala je porodica. U suprugu, dramaturgu Siniši Kovačeviću (67), ćerki Kalini (38) i unukama Mioni (10) i Aniki (2), jedna od naših najboljih glumica pronašla je utočište, dok se istovremeno vratila prirodi koju smatra najefikasnijim sedativom. Ljilja i njen životni partner svojevremeno su se preselili u Surduk, selo pored Dunava, koje napuštaju samo zbog posla i viđanja sa unukama. Ljilja voli i putovanja, kao i ljude, život, slobodu, raduje se radu s mladim ljudima, koji je, kako voli da kaže, guraju napred i ne dozvoljavaju joj da se učauri. Ceni talenat i zahvalna je na svemu što joj je sudbina donela, na lepim, ali i onim manje lepim situacijama. S vremenom je naučila da nosi svoj krst i to čini vrlo ponosno, a zašto i ne bi kada za oslonac ima jaku i skladnu porodicu, a tu su i profesionalna priznanja koja su, uprkos pauzi, kontinuirano potvrđivala njen doprinos kulturi.
– Srećna sam što imam isključivo esnafske nagrade, koje nose imena umetnika poput Žanke Stokić, Sergeja Bondarčuka, evo sad i Paje Vuisića i odnose se na životno delo. Velika radost, ali i odgovornost, ide uz njih. Značaj im se ne može zanemariti, pogotovo ako su konstantne. Glumcima u mojim godinama one potvrđuju da nisu otpisani i da su im zvezde još uvek naklonjene (smeh).
Smatrate li da je vaša pauza na televiziji od osam godina upravo rezultat položaja tih zvezda?
- Pre će biti da je do britkog jezika mog supruga, čije se delanje lomi i na meni i na Kalini. Kako drugačije neke stvari objasniti? Da nemam bogatu biografiju, pomislila bih da sam nedarovita. Neko vas baca u bezdan iz koga ne možete tek tako lako da izađete, a na vašem mentalnom sklopu i duši je da li ćete postati alkoholičar ili paranoik. Siniša i ja smo pronašli utočište u porodici i sve to vreme bavili se surogat profesijama. Radila sam na malim autorskim komadima dok je on pisao romane. Na taj način smo se održali. Tek nedavno, kada je došla nova upravnica u Narodno pozorište, dobila sam manju ulogu u komadu “Nečista krv” i glavnu u predstavi “Vasa Železnova”. S tim komadom uskoro idemo na prestižni ruski festival, gde će se takmičiti sva dela Maksima Gorkog. Takođe sam srećna što sam prošle godine sarađivala s mladim rediteljima Nemanjom Ćipranićem na seriji “Crna svadba”, ali i Jelenom Gavrilović i Ivanom Tomićem na seriji “Kljun” koja se emituje na Novoj S.
Vaš lik Marte je vrlo zapažen. Šta mislite da je kod nje toliko zanimljivo publici?
- Marta zna tajnu događaja u seriji. Izbeglica je, ljude obasipa direktnošću i radošću i hedonista je. Retke su takve uloge u našim serijama. Drago mi je što sam dobila priliku da sarađujem s mladim, darovitim ljudima. Ljubim talenat i onome ko ga ima sve opraštam, ovim drugima ne opraštam ni vrline.
Deluje da vam je Marta po shvatanju slobode vrlo slična.
- U neku ruku jeste. Osoba sam koja se za put spremi za 15 minuta, prava sam “landara” (smeh). Životna želja mi je da odem u Peru na Maču Pikču i obiđem postojbinu Naski. Volela bih da više putujem sa suprugom, ali on nije ljubitelj. Tvrdi da putuje u glavi, a kako ne možemo to zajedno da radimo, pronašla sam način da udovoljim sebi, dok sam različitosti među nama prihvatila. Siniša je čovek koji puno radi, prija mu kada je okružen prirodom. U tome smo, recimo, slični, volimo kada smo u Surduku. Priroda leči, oduvek sam umesto sedativa koristila odlazak u šumu, pokraj reke, planinu.
Poznato je da vam je muzičar o kome je nedavno snimljen i film Toma Zdravković posvetio pesmu, da li ste nešto tog tipa dobili i od supruga pisca?
- Dobila sam roman “Reka sa četiri ušća”. Siniša i ja smo ljubav sa fakulteta. Upoznali smo se na četvrtoj godini studija kada je trebalo da radim diplomsku predstavu. Kao najdarovitijem, predložila sam mu saradnju i tako je sve počelo. Zajedno smo od 1981, a sledeće godine obeležićemo 40 godina braka.
Čini li se i vama da je danas teško sačuvati brak?
- Budući da sam dete razvedenih roditelja i da mi je, uprkos majčinoj podršci, odrastanje bez oca teško padalo, kada sam ušla u brak, odlučila sam da ga po svaku cenu sačuvam. Nije bilo to lako postići, Siniša i ja samo iz iste branše i sve je bilo protiv nas. Međutim, podrška koju sam od njega dobila kada je trebalo sedam meseci da snimam na Mokroj Gori mora da se poštuje. Uz sve različitosti koje su evidentne, on je neko ko me ne koči, raduje se mom uspehu i ne smeta mu kada putujem s drugaricama. S obzirom na to da se takav muškarac i takav odnos retko sreću, onda odlučite da se za to borite.
Kalini ste, međutim, bili velika podrška kada je odlučila da svoj prvi brak okonča.
- Pristalica sam napuštanja bračne zajednice samo ukoliko vam je život ugrožen, sve ostalo smatram da može da se prevaziđe. Nemate prava da bilo koga terate da ostane u zajednici ukoliko vidite da će se taj neko razboleti zbog toga. Zadatak roditelja je da bude podrška, ali isključivo kada dete to od njega traži. Sve drugo je posesivnost.
Kako ste se nosili sa ćerkinom odlukom da, uprkos zdravstvenim problemima prilikom prve trudnoće, ponovo rodi?
- Brinula sam, ali nisam smela to da pokazujem. Prvi put je njeno zdravlje bilo ugroženo, jedva je to prebrodila, ali ona je bila jedinica i nije želela da Miona bude sama.
Kažu da se unučići vole možda čak i više od rođene dece. Imate li vi taj utisak?
- Osim da ih volim, nemam drugih obaveza. Divan odnos imam s Mionom, koja je već sada prava devojka od 10 godina, plemenita, bistra i emotivna. Kažu da je temperamentom dosta na mene, što mi imponuje. Anika je, s druge strane, još mala, ali već sada se primećuje da je drugačija, prava je nežnica.
U njima dvema ste pronašli spas nakon smrti majke koja vas je napustila prošle godine.
- Nikada ne može da vam bude lako kada roditelj ode iz vašeg života. Bila sam slomljena, ali naposletku, morala sam s tim da se pomirim i budem zahvalna što je i ovoliko dugo majka bila kraj mene i što, kako ljudi vole da kažu, ide redom.
Komentari (0)