Kristina Bekvalac razvod, brak kao instituciju i odnos sa suprugom Ivom komentariše ekskluzivno za "Story"
Iz gotovo istih razloga, mnoge žene u Srbiji istovremeno i žele i ne žele da budu Nataša Bekvalac (41). Premda se na prvu loptu čini da nema zašto neko ne bi voleo da se nađe u koži atraktivne i pomalo fatalne pop zvezde, stvari izgledaju drugačije ako vas ti isti kvaliteti samo ističu iz mase u sredini koja isticanje retko odobrava. Međutim, od svih stvari na kojima bi trebalo pozavideti Nataši, pored lepote i slave o kojima se najčešće piše, obično se propušta jedna mnogo važnija. Ona ima sestru Kristinu (36), naravno, između ostalih članova njene skladne porodice, a kada imate nekog poput naše poznate dizajnerke za najbliži rod, teško da vam bilo kakav pritisak sredine može naškoditi. Nataša i Kristina već decenijama, da ne prođe ni jedan jedini dan, zajedno uče koliko je važno okrilje porodice u prevazilaženju svih prepreka i jedna drugoj ulivaju najnesebičniju podršku. Kristini se neretko može pripisati pola Natašinog uspeha, baš kao što se može reći i obrnuto. Nataša je, po sopstvenom priznanju, često samo na papiru starija u ovom odnosu, ali dve sestre, zajedno s najstarijom Draganom, baš zato čine idealan tandem u gotovo svakoj situaciji, budući da se nadopunjuju svojim kvalitetima. Snaga tog odnosa mogla se osetiti i prilikom fotografisanja na jednom vojvođanskom salašu, gde su im se pridružila mlađa deca i jedne i druge, devojčica Katja i dečak Noa. Ponosne sestre ne bi mogle da požele ništa više od toga da i mališani jednog dana razviju takvu vezu, a po onome što smo mogli da vidimo, taj proces uveliko je započeo.
Prelepe su vaše nove fotografije sa svojim mlađim naslednicima. Kada se kaže „savršena porodična fotografija“, kako bi, po vašem mišljenju, ona trebalo da izgleda?
NATAŠA BEKVALAC : Na ovom predivnom fotografisanju i nismo baš imali utisak da radimo editorijal, budući da smo samo ceo dan uživale s decom na mom omiljenom salašu u Čeneju, a predivna Ana svojim umetničkim okom hvatala je trenutke. Skoro svaka porodična fotografija je lepa, mogu reći savršena, jer se fotografišemo u trenucima kada smo srećni. Nikada još nisam videla album tužnih porodičnih fotografija. Život je, ipak, nešto sasvim drugo. Fotografija ne mora biti istinita, može i da prevari. Viđala sam mnogo srećnih fotografija a poznavala sam tužne ljude. Zapravo, najsrećnije momente nemam na fotografijama.
KRISTINA BEKVALAC : Ukoliko postoji savršena porodica, onda postoji i savršena porodična fotografija. Mislim da ne postoji ni jedno ni drugo.
Možete li da otkrijete nešto više o odnosu koji su razvili Noa i Katja?
N. B. : Oni su stvarno specifična deca. Ukoliko ne osetite i ne razumete nove generacije, koje su potpuno drugačije od nas, veoma ćete teško s njima funkcionisati kao roditelj. Još od rođenja stvorili su jaku emotivnu povezanost i vrlo sam srećna što Katja ima starijeg brata. Presmešno je i predivno gledati kako on vodi računa o njoj i postavlja se zaštitnički i nju koja se pravi važna i, naravno, zloupotrebljava njegovu naklonost (smeh). Predivno mi je to. Iznenađena sam što kod njih ni u jednom momentu nisam osetila rivalitet i ljubomoru, što je inače specifično kod dece u tom uzrastu.
Kristina Bekvalac razvod, brak kao instituciju i odnos sa suprugom komentariše ekskluzivno za "Story"
Kristina, vi decu podižete uz svaku podršku koju podrazumeva bračna zajednica sa suprugom Ivom, da li su takve okolnosti ipak mnogo lakše? Na koje načine nastojite da se nađete svojoj sestri koja mora biti roditelj za dvoje?
K. B. : Beskrajno sam zahvalna na tome što Ivo i ja imamo fantastičan odnos kao roditelji i veoma slične poglede na vaspitanje i budućnost naše dece. Nadam se da će tako i ostati. Međutim, nismo se snašli u braku i moram da kažem da nisam pristalica te institucije. Mislim da bi ljudi mnogo bolje i rasterećenije funkcionisali ukoliko ne bi bilo pritiska te vrste. Govorim o ličnom iskustvu i doživljaju braka, ne mislim da je tako generalno kod svih ljudi i porodica. Ono što je za mene najbitnije u životu jeste to da ljudi žive slobodno, u istini. Trudim se da tako živim i moram priznati da se mnogo i lakše i lepše osećam u sopstvenoj koži. Nale je veoma pametna, hrabra, samostalna žena i tu sam da joj budem podrška i oslonac za sve u životu. Biti samohrani roditelj nije nimalo lako, ali je ona žena koja može sve. Ona je moj superheroj.
Komentari (0)