Dom Eve Ras (80) u srcu Vračara, lepo je opremljen kutak u kom proslavljena dramska umetnica piše i priprema nove uloge. Osim po rolama u kultnim filmskim i serijskim projektima Eva je široj javnosti poznata i po svojim otresitim komentarima, međutim postoji neka iskonska toplina u osmehu slavne glumice, sa kojim ona dočekuje svoje goste. Žena koja je prebrodila isuviše patnje za jedan život, u tom osmehu čuva sav optimizam i dobrotu koju je još rođenjem stekla, i ne dopušta joj da pobegne uprkos svemu. Još sa vrata ga je raširila i ekipi magazina Story poželela dobrodošlicu u svoj ljupki dom.
Stan odmah do Kalenić pijace, izgleda besprekorno. Enterijer popunjen starim ormanom i komodom savršeno razbijaju stolice sa jastucima modernog printa, jer Eva je osoba koja voli da makar nekim detaljom ostane u toku sa vremenom i bira da živi u sadašnjosti. Kao dokaz da prati trendove, zid je okrečila u zeleno jer je to, kako kaže, videla od Džordža Klunija. Stan je poprilično velik i pored dnevne sobe u kojoj glumica dočekuje ljude sa kojima sarađuje, tu su i mala soba u kojoj piše romane, a drugoj prostoriji kaže da je iz dve rupe izvadila zid i napravila veću sobu. Tamo se relaksira i gleda Srećne ljude koji se ponovo repriziraju, ali i Skupštinske prenose u kojima posebno uživa. Svaki ćošak je veoma čist, jer joj je do toga veoma stalo. Odmah po dočeku, počinje sa brojnim anegdotama dok na sto iznosi kolače koje je pripremila. Tako opisuje da je jednom prilikom odsela u jednom makedonskom hotelu gde nije mogla da gleda u prljave prozore pa je ustala i izglancala ih, na opšte zaprepašćenje sobarice koja se kasnije pojavila. Eva je puna lepih priča i pravi je greh prekinuti je. Otkriva da joj je nedavno u poseti bila i Jana Davičo sa svojom ćerkicom, naslednica čuvenog Oskara Daviča koji je bio veliki Evin prijatelj.
- Kada sam sa 18 godina prvi put stigla u Beograd, nikoga nisam poznavala i taj osećaj je bio užasan, osetila sam se veoma usamljeno. Onda sam na ulici ugledala Oskara, skočila mu u zagrljaj i povikala: “Sada konačno znam nekoga u ovom gradu!” - priča Eva o divnom prijateljstvu.
Vračar nije slučajno izabrala kao mesto gde će živeti.
- Volim Vračar, kao i svi provincijalci. Uhvatila sam se za Vračar i ne puštam (smeh). Tu živim već 60 godina, a na kratko vreme sam živela u ulici Strahinjića bana, i neko vreme na Banovom brdu, mada sam tamo bila tek 90 dana, manje nego u rijalitiju - kaže glumica koja odlično poznaje kulise ovog grada. A i Beograd odlično poznaje nju.
- Svako jutro odem do Kalenić pijace i oni su jako srećni kada me vide. Već dugo tu živim i za svakog od njih znam kako se zove, iz kog je sela, šta prodaje, od koga je kupio... To su moji prijatelji. Jedna porodica koja je na Kalenić pijaci prodavala staru odeću danas se iselila za Nemačku, a Jana Davičo se vratila za Kanadu i ja sam danas jako tužna - govori Eva.
Vladimir Sporcic Story arhiva
Poznaje i svoje komšije ali su na distanci. Kaže da su ti odnosi nekada bili bolji, ali se sada tek jave sa “Dobar dan”. Smatra da je razlog za to što glasno izražava svoje političke stavove na društvenim mrežama na kojima je izuzetno aktivna, a to se mnogima ne dopada. Pre ovog stana, živela je u kući sa baštom zajedno sa njenim mužem Radomirom Stevićem Rasom ali kada je on preminuo od srčanog udara, mnoge su se stvari promenile.
- Na Balkanu je teško biti udovica. Tada sam shvatila da nisam izgubila samo muža, već sve. Srušili su tu kuću zbog nekih nakaradnih zgrada i dali su mi stan koji je 40 kvadrata manji. Kusturica mi je onda dao ulogu u filmu Otac na službenom putu i rekao da je rola lepa, ali da je još važnije što ću vreme provoditi sa njima - priča Eva koju su oduvek voleli svi umetnici.
Vladimir Sporcic Story arhiva
Ipak, u stanu u kome živi nema porodičnih fotografija. I tako je oduvek.
- Nisam čovek od uspomena. Kada su moji umrli, pogotovo moja ćerka sa 24 godine, otvorila sam sve ladice i sve knjige prelistala, sve fotografije izvadila, selotejpom zalepila i stavila u kutiju da ne bih svoju ćerku pretvorila u fotografije. Da ne bih umišljala da je ona na njima. Htela sam da onoliko koliko mi pamćenje nanosi sećanja na njih, da toliko oni naseljavaju ovu kuću. Drugi ljudi rade suprotno i svoje pokojnike pretvaraju u fotografije ali ja ne mogu - otvoreno govori Eva.
Komentari (0)