Goca Tržan i Radomir Novaković ekskluzivno za čitaoce magazina Story iznosi prve utiske sa crkvenog venčanja, govori o značaju obnavljanja ljubavnih zaveta, narednim koracima u braku i otkriva da li će otići na još jedan medeni mesec
Crkveno venčanje pevačice Goce Tržan (47) i njenog izabranika, muzičara Radomira Raše Novakovića (32), za tren oka postalo je atraktivna vest domaćim medijima, a razloga je sijaset. Želju da se jedno drugome na večnu ljubav zavetuju pred Bogom supružnici, koji su sudbonosno “da” pred matičarem izgovorili u septembru 2015, imali su već neko vreme, a odlučili su da je realizuju protekle subote bez mnogo pompe. Verski obred, koji je pevačica nazvala nestvarnim i bajkovitim, održan je u Crkvi Pokrova Presvete Bogodice na Zvezdari, a prisustvovalo mu je petnaestak njenih i Rašinih najbližih prijatelja i članova porodice. Intimno slavlje nastavljeno je u jednom prestoničkom restoranu, a uprkos kišnom danu, svi su se divno proveli. Sa Gocom i Rašom čuli smo se narednog jutra kada su im se utisci malo slegli.
Po čemu ćete pamtiti taj 17. jul?
Goca: Imali smo zaista prelep dan. Pamtiću ga po tome što su me podilazili žmarci od pojaca, ali i od sveštenikovih reči. Čitao je, između ostalog, jevanđelje koje govori o ljubavi muškarca prema ženi i obrnuto, da muškarac mora da voli svoju ženu, njeno telo i duh i da ona istom merom mora da mu uzvraća. Dobili smo zaista interesantnu i divnu poruku, na kojoj smo zahvalni svešteniku Jovici, starešini hrama, jednom divnom i savremenom čoveku. Za ljude koji znaju u šta stupaju i šta crkveno venčanje znači bilo je nestvarno. Raša i ja nismo želeli da u to uđemo kao guske u magli, bez plana. Sve što smo u životu radili, činili smo stepenik po stepenik i kada je tome vreme. Bilo je zaista divno.
Raša: Pamtiću naše drugo večanje po tome što smo uspeli da okupimo prijatelje, kumove i članove porodice. Ljude na koje možemo uvek da se oslonimo i oni na nas, kakva god bila vremena, što je ključ svega.
Do momenta dok niste objavili fotografiju na “instagramu” gotovo niko nije znao da ćete se ponovo venčati, a pričali ste nam da ćete, kada do toga dođe, to obeležiti velikom žurkom koja podseća na onu iz 2015. godine. Zašto ste se odlučili za intiman ručak bez muzike i da to sakrijete od medija?
Raša: Što je čovek stariji, to više teži nekim intimnjim okupljanjima. Osim toga, zar niste čuli, muzika i muzičari prenose koronu (smeh).
Goca: Nismo želeli žurku, već okupljanje gde ćemo moći da sedimo, ispričamo se i ručamo s najbližim prijateljima i članovima porodice. Osim toga, reč je o crkvenom venčanju uz koje, po našem mišljenju, ne ide velika proslava. Žurke će svakako biti za, recimo, desetu godšnjicu braka. Tek nam je šesta.
Da li ste crkvu i datum venčanja odabrali nasumično ili postoji neka simbolika ili konkretan razlog za to?
Goca: Ako me pitate da li smo se tih dana prvi put poljubili ili popili kafu, nismo.
Raša: Sigurno je da sam ja tih dana maštao o tebi.
Goca : Da, sigurno (smeh). Želeli smo da se venčamo u manastiru Bođani blizu Bača, Rašinog rodnog mesta. Čekali smo blagoslov, međutim pošta se zaturila i ljudi iz episkopije Bačke su je dobili na dan kada smo već morali da rešimo kada i gde ćemo se venčati. Otišli smo u zvezdarsku crkvu, koju smo posetili pre par meseci povodom jednog krštenja i izuzetno nam se dopala. Generalno nije važno gde se venčavaš, već šta imaš u srcu i glavi kada to radiš.
Da li su vas venčali isti kumovi kao na opštinskom venčanju?
- Došlo je do male izmene. Imamo toliko bliskih prijatelja s kojima smo želeli da ostvarimo kumovsku vezu, ipak ja sam odabrala drugaricu Gordanu koju mnogo volim i koja mi je po mnogo čemu slična, dok je Raša uzeo svog kolegu i prijatelja Igora. Nije da nismo imali još kandidata, ali u ovom momentu smo tako izabrali i nismo to učinili tek tako. Imali smo jake razloge.
Goco, umesto venčanice, za crkvenu ceremoniju odabrali ste belo odelo, da li to znači da ste i sve one protokolarne stvari poput bacanja bidermajera i sečenja mladenačke torte takođe preskočili?
Goca:Jesmo, to smo sve preskočili.
Raša : Ni prve bračne noći nije bilo (smeh).
Goca: Uvek sam želela da se venčam u odelu i izađem iz nekakvog standarda. Na regularnoj svadbi imala sam dve venčanice, sada sam htela nešto malo drugačije.
Primetili smo da je mladenačka torta bila ljubičaste i žute boje, koje su prevladavale i u dekoraciji na vašem prvom venčanju. Mora da te dve boje imaju veliki značaj za vas?
Goca: To su boje naših aura, određuju naše energije i kako nas dvoje vidimo jedno drugo. Kada zatvorim oči i zamislim Radomira, on mi sija ljubičastom, nijansom ludila, a ja njemu žutom.
Komentari (1)