Suprug Dane Karić, Nikola Stojilković, njen je najveći oslonac i podrška, a sada je predsednica fondacije "Braća Karić" za "Story" otkrila da je bez njega umalo ostala i koliko su ti dani za nju bili poražavajući.
Mada dugi niz godina živi u inostranstvu, Danica Karić (35) nije zaboravila srpske običaje i tradiciju. Sa suprugom Nikolom Stojilkovićem (30) i sinovima Petrom (4) i Bogoljubom (1,5) obeležava sve pravoslavne praznike, a odnedavno, pored krsne slave svoje i suprugove porodice, slavi i Svetog Prohora Pčinjskog. Na dan pomenutog sveca pre nekoliko godina Danin izabranik se oporavio od sepse, a budući da je reč o datumu koji se u njihovoj kući dočekuje s puno radosti, složni supružnici odlučili su da u manastiru koji nosi ime upravo Svetog Prohora krste mlađeg naslednika. Crkvenu ceremoniju održanu u Vranju Dana tvrdi da će pamtiti najpre po suzama radosnicama, a da li su se ona i suprug i pri odabiru kuma držali tradicije, kako brak održavaju skladnim, planiraju li da se vrate u Srbiju i kako teče njihov život između Dubaija i Minska, priča za „Story“.
Da se suprug Dane Karić borio sa sepsom, bila je porodična tajna, a sada u intimnoj ispovesti, Dana za "Story" otkriva, borbu, koju je zajedno sa Nikolom vodila, kako bi porodica ostala na okupu, a on u životu.
Pre nekoliko meseci krstili ste mlađeg sina u manastiru Prohor Pčinjski, koji za vas i supruga ima veliki značaj.
- Još dok sam bila trudna s Bogijem, Nikola i ja smo razgovarali o tome kako pojedini ljudi preuzmu određenu slavu kada prežive neku nesreću. Budući da je on pre par godina imao sepsu, zamalo smo ga izgubili. Bogu hvala, preživeo je, i predložila sam mu da počne da slavi slavu na dan kada je uspeo da se izvuče iz tog pakla. Pogledali smo u kalendar i videli da je to Sveti Prohor Pčinjski. Naježili smo se oboje, jer ko je iz Vranja zna šta taj svetac i manastir predstavljaju. Palo mi je na pamet da bi bilo divno da bebu krstimo tamo i damo joj kršteno ime Prohor. Mada gajimo stara kumstva koja se prenose s kolena na koleno, Nikola je ipak odučio da tu čast poveri svom drugu Davoru. Tokom ceremonije osećala sam veliku radost i mir, koje ne mogu rečima opisati, a kada se obred završio, zaplakala sam od sreće. Kao i većina mališana, Bogoljub je plakao jer je bio mnogo umoran. Taman mi se uspavao u naručju kada je krenulo skidanje i polivanje pa se malo uzbudio. Ali to je sve normalno.
Kažu da je u današnje vreme teško održati brak, kakvo je vaše iskustvo?
- Imam jedan brak iza sebe, tako da razumem da može biti teško, s tim što sam ja tada bila mnogo mlada. S Nikolom, međutim, nema “borbi”. Delimo iste vrednosti i želje za porodicu. Smatram da je brak odluka da se voli druga osoba, prihvati u potpunosti, da se neguju odnos, ljubav i iznova partneri zaljubljuju jedno u drugo.
Komentari (0)