Milica Milša iskreno za "Story": Kada bih otkrila da li moj sin ima devojku, bila bih streljana!

Zamislite koliko je popularna serija „Igra sudbine“ na „Prvoj“ televiziji kada su njeni rejtinzi uspeli da zapanje i protagonistkinju Milicu Milšu (53), ženu koja je je odavno spoznala šta znači biti deo megapopularnih ostvarenja, još dok je karijeru gradila u kultnim serijama Siniše Pavića. I danas je gledamo u jednoj od nebrojenih repriza „Porodičnog blaga“, a Milica taj fenomen objašnjava time da su Pavićeve serije vanvremenske, poput romana Dostojevskog ili Tolstoja. Naravno da bi volela da sličnu sudbinu dočeka i njena aktuelna serija, ali dok sačekamo da to pokaže vreme, prethodne sedmice završeno je prikazivanje prve sezone čiji kraj nikoga nije ostavio ravnodušnim.

U petak smo mogli da vidimo da je Ada Kanački ubijena. Kako ste reagovali na takav ishod i da li vas u narednoj sezoni zbilja više nećemo gledati?

- Kraj prve sezone zaista je sve iznenadio, najpre sve nas kada smo pročitali scenario. Reakcije publike su burne, kao što smo očekivali, dobila sam pregršt poruka, ali svima sam odgovorila kao što ću i vama. Još ne mogu da otkrijem da li je ovo zaista Adin kraj, ali sve će biti mnogo jasnije kada na jesen počne emitovanje druge sezone.

Pročitajte: Samo za "Story" - Milica Milša i Žarko Jokanović otvaraju vrata svog doma na Voždovcu

Boško Karanović

Na koji način je rad na ovoj seriji uneo promene u vaš brak sa scenaristom Žarkom Jokanovićem?

- Mi smo večito u kontrasmenama i to zaista utiče na manjak vremena koje provodimo zajedno. On uglavnom piše noću, ja se tada odmaram, a slobodan je dok ja radim preko celog dana. Ako posao i utiče na naš brak, bitno je da brak ne utiče na posao. Nemam nikakve privilegije u tom smislu, osim što mogu prva da pročitam scenario kada je završen.

Često ističete da snimate po dvanaest sati dnevno, znači li to da sada trpi vaš privatni život? 

- Drago mi je što profesionalno postižem uspehe, ali istina je da zato ne stižem da u njima uživam. Međutim, teši me da sam one najveće porodične obaveze uveliko rešila. Sin ima 29 godina i već deset godina i ne živi s nama, već u svom stanu, što je sasvim normalno. Naravno, mi se viđamo, ali on je formirao svoj život. Nisam posesivna mama, iako volim da se čujemo, što činimo svakog dana. Volim da se ispričamo, da budem upućena u to šta mu se događa. Takođe, mislim da ni Žarko ne trpi jer me on najbolje i razume, na istom smo zadatku. Tu, zapravo, najgore prolazi moja tetka Lila jer ne stižem da je viđam koliko bih inače. Kada dođem kući sa seta oko osam uveče, nisam sposobna ni za šta. Pritom moram da učim novi tekst.

Milica Milša - Moj sin je Žarka oduvek prihvatao kao očinsku figuru

Vaš naslednik Antonije nije nasledio i strast prema glumi.

- Trenutno magistrira međunarodnu politiku i bezbednost, krenuo je nekim drugim putem u odnosu na nas. Jednostavno, umetničke vode ga nisu privukle. Ali uvek sam verovala da dete treba da izabere sopstveni životni put i pustila sam ga da to učini. Kao dete se pojavio u TV filmu „Živana“, koji je nastao po priči moje mame, koja ga je i režirala. Tada je imao četiri godine i imao je jednu scenu, što mu je bilo simpatično. Nekoliko godina kasnije oprobao se i na setu kod Zdravka Šotre, ali se nije pronašao u svemu tome i niko ga nije ni terao. Ali ovo što danas radi zaista voli i to je najvažnije.

Zbog čega ste posebno ponosni na sina?

- Zaista je dobar i vaspitan momak, važno mi je što ima mnogo empatije, tu je za sve ljude da im se nađe, brine se o baka tetki Lili, brine se o našem psu Lei koja već ima petnaest godina. Dok smo Žarko i ja ležali zbog korone, on ju je uzeo kod sebe i mogu vam reći da je tu i ostala. Sada kod nas praktično gostuje. Možda to i nije loše, jer Žarko je koronu podneo veoma, veoma loše. Njemu bi predstavljalo značajan napor da je svakodnevno šeta. Još uvek su mu teške određene aktivnosti. Kada su u pitanju Antonijevi emotivni izbori, ne mešam mu se, a kada bih vam rekla da li ima devojku, mislim da bih bila streljana (smeh).

Kako danas izgleda njegov odnos sa Žarkom, kojeg ste uvek isticali kao Antonijevog jedinog oca?

- Žarko to zaista i jeste, njegov jedini pravi otac. Njih dvojica su jedan tim, imaju neki svoj odnos, čak Antonije često pre zove Žarka nego mene. Oni su muškarci, to je razumljivo. Otac i sin treba da imaju jednu vrstu odnosa, a majka i sin nešto drugo.

Pročitajte: Dok nije srela Žarka Jokanovića, bila mu je i otac i majka - Ovako izgleda sin Milice Milše, koga je Žarko odgajao kao svog (FOTO)

Boško Karanović

Da li vas je Žarko još više kupio kada ste shvatili da će se on zaista postaviti kao otac vašeg deteta?

- Mene je Žarko polako „kupovao“. Nisam bila ni svesna da me je osvajao dok je to uveliko činio. On je inteligentan, mudar, šarmantan čovek. Nije ga bilo sramota da pokaže koliko mu je stalo do mene i koliko me voli. Na kraju mu je i uspelo u tome da me osvoji. Rekla sam mu jednom: „Zamisli da nisi bio toliko uporan, napravila bih veliku životnu grešku“, a on mi je odgovorio da je sve vreme znao da ćemo biti zajedno, osetio je da mu uspeva. Sećam se da ga je Antonije odmah prihvatio, a još je bio veoma mali. Imao je šest godina. Žarko ga je odveo u bioskop, išli su zajedno i na druga mesta, imali su neke svoje igre i priče. Antonije je od samog početka prihvatio Žarka kao oca iako je već tad bio dovoljno velik da zna da biološki on to nije.

Jeste li vodili teške razgovore sa sinom na tu temu?

Mi vodimo sve razgovore i nikada nije bilo zabranjenih tema. Antonije je mudar i pametan momak s kojim možete da pričate o svemu. Štaviše, on je neko koga ćete pozvati da vama pruži savet. Veoma je razuman, u mnogo situacija znao je da bude moj glas razuma, da mi kaže da prikočim, da razmislim, da sagledam stvari iz drugog ugla. Ponosna sam što to mogu da kažem.

Uskoro ćete proslaviti 22 godine braka sa Žarkom, mislite li da vam s vremenom ide sve lakše ili sve teže?

- Ne znam samo kako je prošlo sve to vreme. Imam utisak da nije trajalo toliko dugo, ali činjenica je i da život brzo leti. Zato uvek nastojim da uživam u trenutku, jer život je sastavljen od njihovog zbira. A da li nam je sve lakše, ne znam. Ne postoji recept po kojem smo došli do ovog trenutka. Uvek volim da kažem da je Žarko recept sam po sebi, baš takav kakav je. Ali ono što meni odgovara kod njega ne znači da bi odgovaralo nekoj drugoj ženi. Smatram da za svaku osobu na planeti postoji njen idealan par, samo mora da ga pronađe. Ali ako postoji recept koji jeste univerzalan, onda je to verovatno traženje kompromisa, koji mora da postoji u svakom odnosu, ne samo ljubavnom. Mora da se zna neki red, svuda, pa i u odnosima.