Pevačica Bojana Vunturišević otkriva pozadinu svog velikog povratka na muzičku scenu.
Pravilo je jasno - čak i kada niste spremni za nju, pevačica Bojana Vunturišević (36) tu je da sruši nove tabue svojim beskompromisnim pesmama i originalnim muzičkim izrazom, ali kada ona nije spremna onda je vredi sačekati. I tako se i dogodilo, čekali su fanovi ove umetnice neki novi rad iz njene "kuhinje" dok je ona bila zauzeta pravnom problematikom sa svojom bivšom izdavačkom kućom, zatim se u sve umešala i čuvena korona, ali kada se sve sleglo stigla je nova i jača Bojana, predstavivši nedavno publici svoj novi singl i to kao najavu čitavog novog albuma. O njenom velikom povratku imali smo privilegiju da natenane popričamo.
Novi singl “Money” označava vaš veliki povratak na regionalnu muzičku scenu, kako se zbog tog povratka osećate?
Osećam se kao da sam ponovo na nekom novom početku, a za mene je novi početak nešto što me najviše inspiriše. Znate, sve oko mene je danas novo. Novi izdavač, novi saradnici, novi zvuk, nove pesme... Jako sam uzbudjena, iako se zapravo još uvek nisam skroz vratila na regionalnu muzičku scenu. Preda mnom je period on neka dva - tri meseca kada ću se, zajedno sa ljudima sa kojima radim, maksimalno fokusirati na završetak mog drugog albuma "Madrina". U trenutku kada album bude skroz gotov, biću spremna da zakoračim na tu scenu i da se ponovo sretnem sa svojom publikom kojoj sam, sudeći po tome šta mi pišu, mnogo nedostajala.
Pauza u vašem slučaju nije trajala samo zbog pandemije, već i zbog spora sa izdavačkom kućom koji je svemu prethodio. Kada sve te nedaće saberete, mislite li da ste sada končano konsolidovani da nastavite dalje sa svojim radom i vizijom koju ste imali od samog početka karijere?
Kada sve minuse saberem, dobijem rezultat jednog ogromnog znanja koje sam usvojila zahvaljujući okolnostima koje su me zadesile neposredno pre pandemije. Treba znati ustati kada te neko obori na zemlju, a moja ljubav prema muzici je toliko jaka, da sam spremna da čvrsto stanem na svoje noge kad god mi bilo ko zada i najjači udarac.
Mnogi smatraju da se dogodi nešto posebno kada se ukrste vaš i talenat producenta Cobija, šta vi mislite da vašu saradnju čini tako dobrom?
Drago mi je da ljudi osećaju i prepoznaju tu muzičku nit koja povezuje Cobija i mene. Cobi ie dragocen kolega, neko ko je celim svojim bićem stao uz mene, prepoznao moj talenat, želju i ljubav prema muzici. Ja sam mu na tome neizmerno zahvalna. Obožavam naše sesije u studiju i mogu slobodno da kažem da sa njim pišem najlepše pesme. Kada me Cobi producira, celo moje telo peva, nikad se ne stidim da mu pustim ono što sam poslednje napravila, a svi koji me znaju, znaju da sam jako stidljiva i da se zaključavam u susednu sobu kada se moja muzika pušta. Sa Cobijem to nije slučaj. On je vanserijski talenat i muzičar, čovek sa toliko slojeva koje nam iz godine u godinu sve više otkriva.
Kako se u životu odnosite prema novcu, u kojoj meri vam je bitan? Mislite li da je vaša publika dobro razumela poruku pesme?
Kada malo dublje proanaliziram svoje ponašanje kada imam novac, dolazim do zaključka da ga baš ne volim, čim se trudim da što pre ode od mene. Ne volim kada mi se umeša u privatne odnose. Ne volim o novcu da pričam ni u poslovnim odnosima, zato uvek imam ljude koji to rade umesto mene. Novac ima dve strane medalje. Ume da te uzdigne, ali i da te baci u najveće blato. Pesma "Money" imala je i drugu strofu koja vrlo jasno oslikava taj šizofren sled okolnosti koji novac može da nam priušti. "Meni trebaju da me kupaju i prolupaju, da me prljaju, money money da me čuvaju, money money da progutaju svu".
Kako biste ocenili našu aktuelnu muzičku scenu, čega joj nedostaje, a po čemu bi mogla da bude uzor i onim razvijenijim?
Domaću muzičku scenu uvek ocenjujem najvišom ocenom. Oduvek sam obožavala našu regionalnu muziku. Volim naš zajednički jezik i "naš tonalitet". Kada se to ukrsti sa popularnim žanrovima koje diktira svetska muzička scena, dobije se nešto što mi sa ovih prostora zovemo hibrid, a ljudi van naših granica prepoznaju kao nešto vrlo autentično, nešto što nikada nisu čuli do sada.
Čak i dok je trajao pomenuti period pauze isticali ste da ste radili na novim pesmama i svemu onome što ćemo verovatno tek čuti, ali da li je to ujedno bilo i savršeno vreme da se posvetite porodici više nego što ste možda ranije uspevali?
Meni je porodica uvek na prvom mestu. Bez obzira na količinu ljubavi koju osećam prema muzici, bez obzira na staž koji muzika i ja imamo u našem odnosu, porodica je nešto što je broj jedan. To je izvor moje najveće inspiracije. To je najefikasniji punjač za moje baterije. Moj najveći vetar u leđa i oslonac.
Šta primećujete kod sina Dušana kako biva sve stariji? Nakon svih izazova u poslu s kojima ste se i sami suočili, da li biste ga podržali da se bavi muzikom?
Uvek bih ga podržala da se bavi bilo kojom umetnošću. Dušan se rodio u porodici koja je umetnički "podeljena". Njegov tata se bavi filmskom, a mama muzičkom umetnošću, a kako ti život uvek priređuje iznenađenja, tako je i Dušan nama priredio iznenađenje pokazavši nam ogromnu ljubav prema matematici i brojevima. Ivanu i meni je pakao, jer o tome najmanje znamo, ali tu smo pored njega i brojimo i sabiramo do u nedogled.
U kojoj meri vas brak sa suprugom Ivanom inspiriše na sve ono što stvarate u svom radu? Kako biste danas ocenili svoj brak?
Ivan je zauvek moj najbolji prijatelj, moj saputnik, moj zvuk i moja reč. Sve moje pesme najiskrenije govore o našem odnosu. "Sve je za tebe, sve o tebi, inače ne bih ni ustala. Svaki korak, udah, izdah, inače bih odustala". Ako sam ja Amy, on je Blake, s tim što se nas dvoje neizmerno trudimo da naša priča ipak ima happy end.
Komentari (0)