Dane u srpskoj prestonici miljenik navijača proveo je u vedrom duhu, a okupljanje s prijateljima i dobra muzika pomogli su mu da bar na trenutak zaboravi porodične probleme koji su ga mesecima mučili. Naime, Krajinovićev otac Stjepan bio je vrlo bolestan, što je bio jak razlog da uspešni Somborac privremeno zapostavi karijeru i fokusira se na rešavanje porodičnih problema.
– Veoma sam vezan za roditelje i familiju, sve ostalo, čak i tenis, stoji u njihovoj senci. Tako sam odgojen. Proteklih meseci potpuno sam im se posvetio, stoga me nije bilo na nekoliko turnira, a samim tim se i moja pozicija na ATP listi srozala. Sada sam 44. ali to je manje važno. Bitno je da je tata stabilno, a kada je on u redu, i ja sam. Vratio sam se tenisu, naporno treniram za mečeve na Vimbldonu, nadam se najboljim rezultatima i, naravno, boljem mestu na rang-listi. Dovoljno je da se na par turnira ne pojavite, da nekoliko puta slabije odigrate i to se odmah pokaže. Morate uvek da ste spremni, ako ste samo malo van fokusa, kao što sam ja ovoga puta bio, bolje je odustati pa nastaviti tamo gde si stao kada za to dođe vreme – počeo je priču za magazin "Story" Krajinović i dodaje da je sada, budući da mu se otac polako oporavlja, spreman da prione na rad i zarad tenisa se odrekne svakodnevnih zadovoljstva.
– Svestan sam da mi je tenis mnogo toga dao, a da bi nastavio da mi daje, i ja moram njemu nešto da pružim, odnosno povremeno se lišim zadovoljstava. U svakom poslu postoji odricanje, ako želiš da napraviš uspeh, moraš da pristaneš na to. Posvećen sam sportu, a sve ono što me sada tišti, kao na primer, zašto nisam s prijateljima, zašto ne izlazim s njima i ne putujem, sve me to čeka kada odem u penziju.
Krajinović tvrdi da postoje stvari kojih se ipak teško odriče.
– Dešava se da prekršim ishranu, da uzmem odmor kada ne bi trebalo, legnem kasnije u krevet. Povremeno radim stvari koje nisu svojstvene profesionalcima, ali i ja sam čovek od krvi i mesa (smeh) – priča teniser za čiju fizičku spremnost i tehniku na terenu se brine tim lekara, nutricionista, masera i trenera, dok tvrdi da su za njegovo psihičko zdravlje najzaslužniji prijatelji, porodica i devojka koja ga prati na svim turnirima.
– Ne verujem u razgovor sa psihijatrima, koji mi pametuju i za to mi uzimaju novac (smeh). Ono što me muči volim da podelim sa svojim timom, porodicom, prijateljima i to je nešto što mi pomaže. Na kraju krajeva, mi sami znamo kako i kada treba nešto u životu da uradimo, pitanje je samo hrabrosti i spremnosti. Razgovori sa Anđelom mnogo mi znače, budući da se i sama bavila sportom. Ona je moj najbolji savetodavac i u nju imam beskrajno poverenje. Srećan sam što kraj sebe imam osobu koja me razume. Teško je to pronaći jer su devojke danas uglavnom sebične – zaključio je Filip.
Komentari (0)