Već dve i po decenije Suzana Jovanović (51) i Saša Popović (67) uspešno plivaju u bračnim vodama. Ono što ih kao par čini uspešnim jesu prvenstveno naslednici, Suzanin sin iz prvog braka Danijel i zajednička ćerka Aleksandra, koja se školuje za IT stručnjaka, kao i činjenica da su jedno drugome najbolji prijatelji i najveća podrška.
Kako bi stala iza Saše i pomogla mu da razvije kompaniju, Suzana je svojevremeno napravila pauzu u karijeri, dok on njoj sada istom merom uzvraća. Nekadašnji suvlasnik i direktor “Grand produkcije” pretprošle godine se penzionisao, a umesto da već na početku leta otputuje na odmor u Opatiju, gde poseduje nekretninu, posvetio se supruginom povratku na javnu scenu. Naime, nakon 11 godina pauze Jovanovićeva je snimila album s devet novih pesama i dve obrade, a Popović u šali tvrdi da je za njih dao čak 140 svojih penzija od po 650 evra.
Saša, da li se to nama čini ili vam je Suzana svojom odlukom da se vrati na estradu osujetila planove da profesionalno predahnete?
- Ma ne, ja jesam formalno u penziji, ali sam još uvek vrlo aktivan u „Zvezdama Granda“, tako da njena ideja da se vrati na estradu nije mnogo toga promenila. Potajno sam i sam imao to na umu. Budući da sam dobar deo dužnosti u „Grand produkciji“ prebacio na druge i da imam više slobodnog vremena, smatrao sam da bi bilo u redu da se ona malo profesionalno aktivira, ako ništa, bar da snimi singl. Kada nam je Rale poslao numeru „Sokakom“, koja nam se oboma dopala, a zatim i ostalih osam, među kojima su dueti s Viki Miljković i Peđom Medenicom, doneli smo odluku da se upustimo u snimanje čitavog albuma. Po mom mišljenju, a dosta godina rada i iskustva je iza mene, napravili smo odličan projekat, koji će, nadam se, publika lepo prihvatiti.
Suzana, za devet numera snimili ste video-spotove, zbog nekih ste čak putovali i u Tursku. Da li vam povratak pred kamere prija?
- Nisam bila ni svesna koliko mi sve to nedostaje. Jedanaest godina je prošlo od poslednjeg studijskog albuma i sve je nekako u duhu tog broja. Novi CD nosi redni broj 11, dok je isto toliko i pesama na njemu. Mnogi kažu da kečevi označavaju lep početak, pa videćemo kako će se sve to odvijati, kako će publika prihvatiti pesme i da li ću se angažovati oko nastupa. Svi smo zaista ponosni na kvalitet i razultat. Iznenadili smo ljude koji su očekivali narodnjake a dobili drugačiji žanr. Istina je da smo spotove snimali u Turskoj i zaista moram da zahvalim Dejanu Milićeviću na profesionalnosti. Sve je proteklo u pozitivnom duhu, na put sam pošla sa ćerkom koja u prvom momentu nije želela da ide, a nakon što smo se vratile bila je nestrpljiva da čuje na koju novu lokaciju idemo. Bilo je lepo, ali i dosta naporno. Ustajali smo svako jutro u šest, jurili lepo vreme, menjala sam nekoliko kostima, šminki, frizura, međutim i ta slatka muka bude lakša kada ste u rukama profesionalaca.
Pažnju publike u spotovima privukao je zgodni turski glumac, na račun kojeg se Saša našalio i kazao da fizički dosta podseća na njega iz mlađih dana. Mi smo to protumačili kao mali znak ljubomore, a vi?
- Sale je vrlo duhovit i šarmantan. Uvek je znao kako da ljude nasmeje, ali verujte da to nema veze s ljubomorom. Mnogi su tokom godina želeli da budu u njegovom društvu, da ga nešto pitaju. Dame su se takođe trudile da zavrede njegovu pažnju, ali ja nikada nisam na to reagovala, jer mi nije davao povoda. Isto je i s moje strane. Međutim, ima jedna anegdota baš sa snimanja spota s turskim manekenom koja će vas nasmejati. Naime, scena je zahtevala da obučemo bademantile i legnemo u krevet, što je Aleksandra zabeležila telefonom i poslala Saši da vidi. Kada je dobio fotografiju, odmah ju je pitao šta je to i duhovito je zamolio da mi prenese da nema fizičkog kontakta. Posle smo se šalili da ju je namerno poslao sa mnom na put i da je ona zapravo njegov izaslanik. Saša i ja smo gvozdenim temeljma učvrstili našu ljubav, dva smo tela a jedna duša i tu nema mnogo mesta za nepoverenje.
Kada sam bez ljubomore preživeo period od šest godina, kada je Suzana bila u jeku popularnosti, sve ću (smeh).
- Budući da je pre 11 godina zbog vaše karijere ona odlučila da napravi pauzu i posveti se domaćinstvu, da li ćete u tom pogledu vi sada nju odmeniti?
- Moja supruga je i dalje šerif u kući i tu nema govora. Ni po koju cenu ne želi da mi prepusti domaćinstvo. Šalu na stranu, ali mi imamo kućnu pomoćnicu koja nam mnogo pomaže, tako da je ona zadužena samo da nadgleda poslove.
Mnogi tvrde da je brak konstantna borba te da na njemu mora mnogo da se radi. Koliko ste vi morali da ulažete u svoj brak kako se sklad ne bi narušio?
- Upravo tako – brak je borba, ali i skup razumevanja, tolerancije i ljubavi. Čim stupite u zajednicu, morate da postanete svesni da niste više sami i da vaše potrebe nisu uvek na prvom mestu, kao i da sve što radite morate zajedno, konsultujući jedno drugo. Bilo je naravno loših perioda, kao što je slučaj i u ostalim brakovima, ali važno je da smo sve to pregurali i nikada nismo poželeli da se rastanemo.
- Najvažnija je ljubav. Da se dvoje vole, cene, poštuju jedno drugo, da među njima postoji razumevanje i tolerancija. Kod mene i supruge je od velikog značaja bilo to što smo iz iste branše i jedno drugo u potpunosti shvatamo. Umemo da se požalimo i znamo da će ovo drugo to prihvatiti na pravi način i pokušati da pomogne. Uprkos svemu, nama nije bilo teško da održimo brak i izguramo evo već 25. godinu. Baš naprotiv, proletelo je i čini mi se kao juče da je bilo kada smo se upoznali. Imamo divnu decu, zdravi smo i volimo svoj posao.
Da li je onaj Saša kojeg gledamo na ekranu, koji voli da sve drži pod kontrolom, isti takav i u porodičnom okruženju?
- Ne znam kako ljudi gledaju na brakove estradnih supružnika. Sigurno misle da jedemo iz zlatnih kašika, međutim, to je toliko daleko od realnog. Obična smo porodica i vodimo život sličan onom koji vode ljudi daleko od medijske pompe. Neko me je svojevremeno pitao šta mi kod kuće jedemo i kakve specijalitete poslužujemo. Bilo mi je to vrlo simpatično jer mi najviše volimo sarmu, čorbast pasulj, grašak i boraniju. Normalna smo porodica i ponosni smo što smo tu vrstu spontanosti uspeli da prenesemo i na našu decu. Odgajali smo ih da zdravo rezonuju, žive normalnim životom i ne budu opterećeni našom slavom, uspehom i bogatstvom. Oboje su vrlo skromni. Evo, moja Aleksandra ima 22 godine i često uhvatim sebe kako joj govorim:„Idi, sine, kupi nešto sebi, otputuj negde, položi vožnju pa da ti tata kupi kola. Ima automobila ovde, hvala bogu, evo biraj, uzmi koji hoćeš.“ Međutim, nije takve prirode. Dosta je upućena na mene i Suzanu, stalno je s nama. Što se Danijela tiče, on je jedan od ton majstora u „Grandu“. Tu već radi sedam ili osam godina, puno pomaže i uvek nađe vremena da dođe kod nas.
- Svesni smo šta je mladost i ne insistiramo na nekom preteranom viđanju, mada smo spontano često zajedno. Važno nam je da ispoštujemo tradiciju i za slavu svi budemo na okupu, takođe volimo da zajedno proslavljamo praznike. Danijel i njegova devojka Tijana uglavnom jedan dan idu kod njenih, a drugi su kod nas i mi to poštujemo.
Već tri godine žive zajedno, ima li naznaka da će uskoro stati na „ludi kamen“?
- Nikada ih to ne pitam, tako da ne mogu da odgovorim na ovo pitanje. Tijanu od samog početka zovem snajom i čini mi se da je to među njima samo pitanje dana, ali videćemo.
Da li biste voleli da uskoro postanete baka?
- Ako je suđeno da se Danijel oženi i dobije dete, naravno da ću biti najsrećnija.
Komentari (0)