Supruga Zdravka Čolića, Aleksandra, uspela je ono što bi malo kome pošlo za rukom. Iako je već dve decenij u braku sa najvećom regionalnom zvezdom, ona vodi život daleko od javnog sveta, a baš tako vaspitava i njihove ćerke, Unu i Laru.
Danas, kada Zdravko Čolić puni sedamdeset godina, jasno je da je on jedna od najvećih zvezda na našim prostorima, a da je porodica, pored karijere njegov najveći uspeh.
Sa suprugom Aleksandrom, ženom, koja je pored njega bila u najvažnijim trenucima, venčao se 2001. godine, a sreća je postala potpuna kada su dobili ćerkice Unu i Laru. Iako je Zdravko velika zvezda, život svojih ćerki i privatnost svoje supruge odlučio je sebično da čuva za sebe, a danas se čini da je baš to tajna njihovog skladnog porodičnog odnosa.
- Venčali smo se na Prvi maj potpuno spontano, svi su mislili da je skrivena kamera, jer smo pošli na uranak. Dugo smo bili u vezi, pa je to bilo ili dža ili bu. Poštovanje i prijateljstvo mora da postoji. Veze koje duže traju, za onog ko može da ih izgura, nisu nekad loše, u smislu zajedničkog života.
O odnosu sa suprugom, Zdravko je govorio za "Hello":
– Svaki muškarac voli da neko brine o njemu. Mislim da je to bilo presudno. Upoznali smo se davnih dana u Makarskoj, Aleksandra je studirala u Beogradu, nastavili smo da se viđamo, s vremenom smo počeli da se zabavljamo. Osvojila me je jednostavnošću i privrženošću. Posvetila mi se, misli o meni, brine, sekira se… Čovek nekako prepozna osobu koju bi opet rado video, uhvati neku emociju koja bez reči govori da joj je stalo do njega. To ne mogu da objasnim jer može pred tobom biti najlepša i najpametnija žena a da jedva čekaš da odeš od nje. Viša sila određuje zašto su neki ljudi zajedno, a drugi nisu. Sandrina i moja aura su se prepoznale, to je verovatno bilo sasvim dovoljno za ulazak u neku novu dimenziju - rekao je on.
Ljubav prema svojoj ženi Čola je opevao 2018. gudine u pesmi "Tebe čuvam za kraj", na kraju čijeg spota se jasno vidi Aleksandrin lik, što je jedna od retkih prilika javnosti da vidi ženu koja je osvojila Čolu.
Komentari (1)