Dijana Đoković nije samo bila pred izazovom da podrži sina Novaka na putu ka uspehu, već i da u takvim okolnostima na pravi put izvede Marka i Đorđa... U nekim zemljama danas se obeležava Dan majki, a evo zašto je Dijana odličan primer da on treba da postoji.
Istorijske knjige pamtiće jednog dana ime Novaka Đokovića kao jednog od najuspešnijih ljudi koji su se ikada dotakli reketa, ako ne i najboljeg među svima njima, možda će se tu naći i imena ljudi iz njegovog tima, onih koji su mu pomagali oko taktike, kondicije i motivacije, ali oni koji su verovatno najzaslužniji za ovakvu karijeru, pored Noleta samog, morali bi biti njegovi roditelji Srđan i Dijana Đoković (57). O Srđanovoj ulozi u ovoj uspešnoj priči slušali smo više puta, vrlo često pričao ju je i on sam, ali majka je ta koja je najčešće pokušavala da brine iz senke, ali koja je, činjenica, brinula najviše.
Dok je Novak tinejdžerske dane provodio bruseći svoj talenat uz Jelenu Genčić, Gorana Ivaniševića, često i uz oca koji ga je pratio po evropskim turnirima, Dijana je strepela od kuće i pružala sopstveni maksimum kako bi doprinela njegovim pobedama. Poznato je da je u dve smene pekla palačinke u resdtoranu na Kopaoniku kako bi pomogla u isplati makar jednog dela za sve ono što je zahtevao tako skup sport, ali jednom je priznala da u početku nije verovala da će se sve to isplatiti.
- Moj muž je bio jedini koji je na samom početku imao tu fanatičnu veru u Novaka, jer ja nisam verovala da moje dete može da bude na krovu sveta. Ja sam progledala tek u trenutku kada je već bio trostruki prvak Evrope za juniore, tada sam shvatila da je to ipak moguće – ispričala je Dijana.
- Gajim određena sećanja na period kada sam konačno shvatila da sve ovo nije san. Kada mi je na jednom od turnira prišao jedan Crnogorac i pitao me „Gospođo, ono tamo je vaš sin?“ Odgovorila sam da jeste. „On je najbolji?“ Opet sam potvrdila. „Najbolji u svijet“? Kroz smeh sam odgovorila „da“, ali kao da ni sama još nisam verovala u to. Sećam se i prvog dolaska na Vimbldon, bila je u predvorju velika fontana u obliku zemaljske kugle. Prigrlila sam je i pomislila „svet je naš“ – prisetila se Dijana u emotivnoj ispovesti za „Sport Klub“.
Kasnije je već sve išlo samo od sebe, Novak je nizao rekorde, a na njoj je bilo samo da navija i uliva moralnu podršku svom sinu. Ipak, prisetila se i kako u tim danima nije bilo lako da odgaja druga dva sina i da uz takav pritisak bude posvećena čitavoj porodici.
- Braća su imala veliki teret zbog njega, svi su ih upoređivali sa Novakom, a oni su probali da izgrade sebe. Oni ga obožavaju, ali su probali da budu Đorđe i Marko, a ne braća Novaka. Kada je Novak dobio pehar na AO, Marko nije žele da stane sa svima nama da se slika, jer to nije bilo njegovo, pa se uvek sklanjao jer je hteo da ima nešto svoje i da izgradi sebe kao tenisera. Marko je imao problema, to je bilo očigledno. Kada imaš jednog kvalitetnog i uspešnog sina, onda mora da bude drugi malo složeniji da pravi ravnotežu. Ali bitno mi je da su kulturna deca i obrazovana, a ostalo će da se reši i sve će da prođe kako treba – ispričala je Dijana.
Danas je najsrećnija što Novaku može da pomogne na drugom životnom planu, onom porodičnom. Ponosna je baka Stefana i Tare i kad god se nađu u Srbiji zna se da ih ona čuva. Sa snajom Jelenom neguje dobar odnos, uprkos svemu što su mediji znali da pišu. Ipak, to podrazumeva da se ne nameće porodičnom životu koji su oni sami izgradili.
- Ja ih pustim malo da dišu, da žive sami, ne smaram ih. Čujemo se naravno. Šalju mi fotografije Stefana i Tare, dopisujemo se i uživamo u svakom trenutku. Nisam stroga baka. Možda sam bila stroža mama, ali kao baka sam drugačija – rekla je Dijana jednom prilikom.
Komentari (0)