Katarina Radivojević otvoreno govori o svom životu i radu u obećanoj zemlji, prijateljstvima, veri, oprostu, poverenju ali i preljubi, koju je po njenom mišljenju lako oprostiti, ali ne i zaboraviti.
Pre nešto više od deset godina glumica Katarina Radivojević (42) spakovala je kofere i zaputila se u Ameriku gde su je čekale primamljive poslovne prilike. Prvo je živela u Njujorku, zatim u Los Anđelesu da bi pre izvesnog vremena a zbog angažovanja u našem Konzulatu, život ponovo skrojila u Velikoj jabuci i ne krije da je sada tamo njen dom, dok u Beograd navraća samo službeno. Razlozi zbog kojeg je krajem prošle godine sela u prekookeanski avion, doputovala u Srbiju i ostala ovde par meseci jeste rad na seriji "Ljubav ispod zlatnog bora" Slobodana Šuljagića čije se emitovanje očekuje uskoro na televziji Pink. O kakvoj ulozi i projektu je reč, može li se, po njenom mišljenju, preljuba oprosti i koliku utehu joj vera pruža kada nastupe neizvesnosti Katarina govori za Story.
Kojom tematikom se bavi nova serija u kojoj tumačite glavnu ulogu, a snimali ste je na Zlatiboru?
- Dva meseca smo boravili na planini, a mada sam se u početku bunila jer sam zbog porodice želela da sam u Beogradu, na kraju se ispostavilo da mi je, budući da sam preležala koronu, boravak u “vazdušnoj banji” prijao. Snimili smo melodramu s elementima komedije i trilera. Igram Bojanu estetskog hirurga, koja na dan rođendana, zatiče supruga u krevetu s drugom ženom. Ne sluteći da se ispod čaršava krije njena najvažnija saradnica odlazi na planinu i tamo upoznaje novu ljubav.
Da ste vi birali koja će reakcija vaše junakinje nakon emotivnog razočarenja biti kakav biste joj scenario napisali?
- Do sada nisam imala slično iskustvo, jer se nikada nisam udavala. Srećno sam neudata, pa se može kazati da tako izbegavam ovakava scenarija. Šalu na stranu, ali izdaja na tom nivou je vrlo bolna. Ljudi često ne mogu da se nose s njom.
Može li prevara da se oprosti?
- Verujem da može, ali ne i da ju je moguće zaboraviti. Najvažnije je nakon svega živeti u miru sa voljenom osobom. Poverenje je teško povratiti.
Teške momente koji su nastupili prvih godina jer niste poznavali ljude, niti jezik savladali ste kroz veru. Koliko vam je bitno da ste okrenuti Bogu?
Filip Cvetković
- To čini moj identitet. Mislim da me izdvaja i čini svojom. Vera mi uvek daje snagu kada je najteže. Uvek kažem našim ljudima ovde da ima razloga zašto smo se rodili kao pravoslavci. Volela bih da za naredni praznik budem kraj roditelja. Uživam u farbanju jaja i već znam gde se ovde mogu kupiti najbolje boje. Pre par godina, Uskrs je padao tokom Coachella festivala, te sam tamo ponela materijal i farbala jaja.
Da li je tačno da ste prestali da praktikujete kundalini jogu jer vam se učinilo da vas odvaja od vere?
- Mada njeni sledbenici nikada nisu bili agresivni niti su od mene tražili da se odreknem pravoslavlja, sama sam se ne znam kako odvojila. Godinama nisam postila, pričestila se niti otišla na liturgiju. NIje mi se to dopalo, zato sam molitvom zamenila jogu, meditaciju, pevanje mantri i rađanje kria.
Komentari (0)