Dragana Mićalović otkriva pozadinu glasina da će se uskoro udati za izabranika Stevana Purića.
Publika uživa u njenim emotivnim zavrzlamama dok glumi Unu u seriji „Igra sudbine“, jednako joj veruje dok je ovih dana gleda kao tragičnu Anu Karenjinu na pozorišnim daskama, ali čini se da je najpopularnija ljubavna saga Dragane Mićalović(30) u javnosti ona koju nam donosi iz sopstvenog života. Sve otkako se pročulo da je u emotivnoj vezi sa zgodnim Stevanom Purićem, ljudi žele da saznaju što više o prirodi njihovog odnosa, ali to je, kako stvari stoje, jedina priča koju Dragana čuva samo za sebe.
Kako provodite ovaj period?
- Trenutno smo na kraćoj pauzi sa snimanjem serije, pa konačno stižem da se posvetim i fakultetu. Sada sam na drugoj godini i obožavam da idem na predavanja. Imam sjajne kolege i mislim da nije slučajno što sam ovoliko čekala da upišem Fakultet savremenih umetnosti kako bih baš sa njima bila u grupi. To su zreli ljudi, a istovremeno me vraćaju u period koji sam nekako preskočila jer sam rano ušla u posao, u bezbrižno vreme sa problemima za koje tek danas shvatam da nisu problemi. Čak sam prošle nedelje pobedila u odabiru najdetinjastije osobe na klasi. Izgleda da sam zaboravila na to dete u sebi i sada ga iznova budim, što je fantastično.
Nedavno ste napunili tridesetu, kako se zbog toga osećate?
- Taj broj mi ništa ne znači. Trideset možda zvuči mnogo nekome ko je sebe uvek smatrao detetom, ali iz ove perspektive mislim da uopšte nije puno. Ali svakako da mi posao kojim se bavim pomaže u borbi protiv starenja (smeh).
Posle odigrane predstave u Nišu, podelili ste fotografiju svog preminulog oca i rekli da i dalje čujete njegov aplauz. Da li vam je on inspiracija kada stanete na scenu?
- Naravno, glumu sam i zavolela zbog njega. Sve što danas činim, na neki način, činim zbog njega.
Da li vam sestra Sloboda pruža savete kada je reč o glumi?
- Nikada mi se nije mešala u uloge koje igram, osim kada je sama pitam. Nas dve se više savetujemo o životnim stvarima. Sada kad glumu i studiram, obraćam joj se za pomoć oko nekih termina.
Petar Đorđević
Trebalo vam je vremena da se „odlepite“ od tog statusa Slobodine mlađe sestre u našem javnom životu, utisak je da ste konačno uspeli u tome.
- Ponosna sam što sam sama dogurala do svega što danas jesam. Mislim da toga često nisam ni svesna. Ali zahvalna sam na svakom uspehu i svakom neuspehu jer nas sve to čini ljudima. Nekad verovatno zaboravim da se zahvalim na tome, pitajući se da li sam mogla više i bolje, a najvažnije je da čovek ostane čist.
Dosta se piše o vašem emotivnom životu, da li vam to smeta?
- Smetalo mi je do pre par godina, ali shvatila sam da je to novinarski posao, kao što sam shvatila i da je najlakše da ne odgovaram na takva pitanja, iako novinari onda sami pišu i zaključuju.
Da li su bili u pravu da se uskoro udajete?
- Vidim da su citirali neke moje izjave, a ja nikakvu izjavu nisam ni dala, iskreno, jer me niko nije ni pozvao za nju. Ali iz novina sam saznala da se udajem, da pravim sina, i svašta drugo, a ja tako nešto nikada nisam rekla. Naljutiće mi se porodica što njih nisam obavestila (smeh). Naravno da me potrese neistina, ali sada već vrlo retko to i čitam. Ne želim da me to optereti, već da sačuvam svoje zdravlje.
Komentari (0)