Anastasija Đurić nakon što je saznala da je vantelesna oplodnja uspela i da je ponovo trudna, te da ovog puta nosi blizance, doživela je veliku tugu kada joj je saopšteno da je jednu bebu izgubila usled “sindroma nestajućeg blizanca”
Diplomirani ekonomista i popularna blogerka Anastasija Đurić (33) bila je van sebe od sreće kada je putem vantelesne oplodne vrlo brzo ostala u drugom stanju. Pre skoro dve godine na isti način rodila je sina Andreja, koji je na svet stigao dva meseca ranije, a ovaj put je sreća bila dvostruko veća zbog saznanja da će sa suprugom Stevom dobiti blizance. Ipak, radost nije dugo potrajala jer joj je doktor saopštio da je izgubila jednu bebu usled “sindroma nestajućeg blizanca”.
- Pričam o gubitku bebe javno da bih pomogla drugim ženama koje kroz to prolaze. Kada mi se desio “vanishing twin sindrom”, noćima sam na pretraživaču čitala o primerima žena koje su prošle kroz to, kako bih videla da li su “izgurale” trudnoću do termina i da li bude sve u redu sa drugom bebom nakon gubitka jednog bliznaca. Na internetu ima jako malo informacija i primera o tome. U životu sam naučila da treba govoriti i o lepim i manje lepim stvarima. Dok sam odrastala bila sam vrlo zatvorena i bilo me je sramota da i drugaricama pričam o nekim temama. Srećna sam i ponosna što se bavim ovim poslom, što sam prevazišla neke svoje strahove, i što kroz svoj primer i iskustva pomažem drugima. A kada dobijem poruke zahvalnosti, znam da sam na pravom putu.
Kako ste se osećali kada ste saznali da ste izgubili jednu bebu?
- Jako tužno, ali sam znala da moram da nastavim dalje, zbog sina Andreja i druge bebe u stomaku zbog koje treba da se radujem. Ne mogu ni da zamislim kako je majkama koje su prvo dete izgubile u prvoj trudnoći, potrebna je neverovatna hrabrost da se nastavi dalje, a na žalost ima puno takvih slučajeva. I o tome se malo govori, i zbog njih sam takođe izašla javno sa mojim slučajem, da ih, koliko mogu, ohrabrim. I žene koje su prošle spontani mi svakodnevno pišu i trudim se da im pomognem koliko god mogu.
Kakav lekarski zahvat se radi u situaciji kada izgubite jedan blizanački plod?
- Kod spontanog pobačaja, fetus se sam izbaci ili ostane posteljica u materici, pa je u ovom slučaju kiretaža neophodna. Kada je u pitanju blizanačka trudnoća, a bebe su u odvojenim posteljicama, kao što je kod mene bio slučaj, beba kojoj je prestala srčana radnja se ne dira. Vremenom se smanjuje jer je majčin organizam, ili druga beba, absorbuje. Mnoge majke saznaju da su imale blizance tek kad je jednom od njih već stala srčana radnja, jer kasnije obave pregled ultrazvukom, odnosno kasnije saznaju da su trudne. Zbog moje situacije saznala sam odmah da sam trudna, i na trećem pregledu ultrazvukom saznala sa da sam izgubila jedan plod.
Kako je prošao proces ove veštačke oplodnje u poređenju s prvom?
- Sada sam išla samo na transfer - vratili su mi dva zamrznuta embriona. Presrećna sam što sam imala sreću da iz prvog pokušaja zatrudnim oba puta. U odnosu na prvi put, proces je trajao znatno kraće, nisam pila hormone za veću proizvodnju jajnih ćelija, i bilo je mnogo lakše. Ovom prilikom bih i da podstaknem sve žene da VTO nije nešto strašno i poslednja opcija, i ukoliko dve godine pokušavate i ništa se ne dešava - kao u mom slučaju, pre nego što sam prvi put zatrudnela- slobodno idite na konsultaciju i vidite koje su vaše opcije.
Da li je ova trudnoća rizična?
- Svaka trudnoća nastala uz proces VTO vodi se kao rizična. Nakon transfera morala sam strogo da mirujem par dana, a i prva tri meseca generalno treba više voditi računa. Baš zbog toga, i zbog prvog prevremenog porođaja, bila sam dosta zabrinuta. Blizanačka trudnoća se završi prevremenim porođajem u velikom broju slučajeva, i kad god sam išla na pretraživala google - izlazile su neke takve zastrašujuće činjenice. I dalje se pitam odakle mi tolika snaga kada mi je u prvoj trudnoći pukao vodenjak u 32. nedelji trudnoće, i dok sam, više od dve nedelje bila u bolnici. Bila sam pozitivna i znala da će sve biti u redu, i kako beba sve oseća, nisam pustila strahu i stresu da prevladaju. Kada sam otišla na prvi ultrazvuk, tresla sam se kao prut. Kada sam saznala da nosim blizance, bila sam i srećna ali i uplašena.
Kako je vaš suprug doživeo gubitak jednog blizanca?
- Moj suprug je uvek moja najveća podrška i uvek je jak, ali nikada u životu neću zaboraviti koliko se iskreno obradovao blizancima, iako ga je ideja o tome da bude roditelj blizanaca nekada davno plašila. U jednom momentu sam se osećala da mi je još i više krivo zbog njega nego zbog mene, najteže mi je bilo kada sam morala to da mu saopštim. Iako smo mnoge planove već napravili - za troje dece, prilagodili smo se tome što se desilo, i idemo dalje, uvek sa osmehom na licu, jer to je život.
Komentari (0)