Milan Laća Radulović, poznati tekstopisac i sin Marine Tucaković ekskluzivno komentariše turbulentne odnose na estradnoj sceni...
Svako ko deli sudbinu talentovanog deteta koje je odrastalo uz superpoznate roditelje i koje je potom pokušalo da izgradi sopstveno ime u istom poslu, razumeće životna previranja Milana Laće Radulovića, ali neće se svi prepoznati u uspehu koji je poznati tekstopisac u tim naporima postigao. Kao sin Marine Tucaković i Aleksandra Radulovića Fute, ujedno je na svom putu imao prednosti i prepreke, a naročito teškim sigurno su ga učinili značajni gubici i lomovi koje je na njemu pretrpeo. Uspeh je samim tim i daleko veći, a danas s ponosom može da konstatuje da ga poznatom ličnošću najpre čini niz hitova koje je u prethodnim godinama napisao. Uslov da pronađe reči kojima je došao do njih, ne krije Radulović, bio je da najpre pronađe sebe.
U ekskluzivnom intervjuu za "Story" Laća je otkrio i koje tekstove smatra svojim najvećim uspehom, kao i kakve odnose neguje sa saradnicima, za koje stvara hitove.
Bili ste oštri i prema nekim estradnim zvezdama, da li vam je Marina ikada to zamerila?
- Govorili su mi i mama i tata da se okanem toga, čak mi je tata rekao da ga je zvala jedna gospođa i rekla: “Čitam šta piše vaš sin”... Ali ne mogu protiv sebe, takav sam. Možda će mi se nekada obiti o glavu, ali drugačije ne mogu. Mama mi je samo rekla da makar pokušam da pronađem meru.
Mislite li da vam je u skladu s porodičnim nasleđem bilo suđeno da postanete tekstopisac?
- Najpre sam imao otklon da se bavim ovim poslom jer sam se plašio da će me svi gledati kao sina Marine i Fute, ali onda sam shvatio da su svi deca nekih roditelja. Sada me to ne opterećuje. Štaviše, uz njih sam mnogo toga prošao. Nisu mi olako delili hvalospeve, ako ikada i jesu. Tata mi je večito govorio da sam potpuni antisluhista i da nikada ništa neću naučiti, a sada je najponosniji na mene i prihvata da razgovaramo kao kolege.
Posle koje vaše pesme je počeo da vas shvata ozbiljno?
- Definitivno “Favorito”, koju sam napisao za “Hurricane”. A i meni je to verovatno omiljena pesma. Mama me je ozbiljno shvatila i pre toga, uvek bi me saslušala i dozvoljavala bi da joj pomognem u njenom radu. Pored nje, kao tekstopisca su me izgradili uzori poput Ljiljane Jorgovanović i Gorana Bregovića.
I “Rane” je sjajna pesma, šta god vi sada mislili oAnastasiji.
- Ne mislim ja o njoj ništa loše. Drago mi je što je ona otpevala tu pesmu jer mislim da ima snagu da iznese jednu feminističku numeru kao što je ta. Da li će imati i dovoljno snage da napravi veliku karijeru, zavisiće od toga kakve će joj biti pesme, ali i koliko će moći da bude samostalna u svojim izborima. Ovo što smo do sada zajedno radili, sve je bilo po njenoj volji. Jedini problem koji imam s “Ranama” je što mi sada svi dolaze i traže to isto, a ne mogu da se ponavljam.
Sarađujete i s Jelenom Karleušom na njenom novom albumu, čime vas je ona inspirisala?
- Emocijom i borbenošću. Jelena je sada snažnija nego što je bila. Celog života smo bili kao pas i mačka, ali u saradnji nikada nismo imali problem. Vidim da je sklona da često i iznenadno menja ono što želi na albumu, to je neki znak nepoverenja prema svojim saradnicima, ali makar sa mnom takav problem nikada nije imala.
S kim biste voleli da sarađujete, a još niste imali priliku?
- Senidah definitivno, ali moram tu da primetim i da nam fali muških izvođača. Mislim da se, nažalost, nije pojavio pevač mlađe generacije koji može da bude zvezda. Ne znam zašto, možda zato što su muškarci kukavice. Oni se ne usuđuju ni na šta i oko svega su neodlučni, a sa ženama nikada nisam imao takvih problema.
Komentari (0)