Sin Dina Merlina godinama radi sa ocem, ali se u javnosti ne pojavljuje gotovo nikada. U skladu sa željom, njegovog oca, da privatan život čuva od radoznalih pogleda.
Dino Merlin i njegova supruga Amela imaju divnu ljubavnu priču, za koju mnogi kažu da je filmska, a kruna njihove ljubavi su sin Hamza i ćerka Naida.
Kako se deca regionalne muzičke zvezde ne bave javnim poslom, a Dino je poznat po tome da svoj privatni život čuva od radoznalih pogleda, o sinu i ćerki Dina Merlina zna se veoma malo. Ipak, Dino nikada nije skrivao koliko je ponosan na njih i njihove uspehe, jer su iztasli u neverovatne mlade ljude.
- Žalim što su moja deca tako brzo odrasla. Kroz borbu za život često zaboravljamo da se život odvija upravo ovde i sada. A ko je u tom životu važniji od onih koju su vam najbliži? Naida je rođena kada sam počinjao karijeru i u detinjstvu je doživela sve, od nemaštine do, metaforički rečeno, kavijara i šampanjca. Navikla se na skroman život, pa je njen odgovor na moje pitanje šta da joj donesem iz Njujorka ili Pariza uvek: „Tata, hvala, imam sve, samo se što pre vrati kući.“ Materijalno je ne zanima, za razliku od njenog mlađeg brata. Kad se Hamza rodio, više nismo imali nikakve egzistencijalne probleme. Navikao se na to da mu Amela i ja priuštimo sve što poželi. Kad njega pitam šta mu treba, i ne čeka da završim rečenicu, već ima listu narudžbina - pričao je jednom prilikom pevač za "Hello!" i dodao:
- Svakodnevno od njih nešto naučim. Amela i deca su moja baza, a ja se trudim da budem njihov oslonac i podrška. Sestra i ja smo odrasli s majkom i odlično znam koliko nam je bilo teško, posebno njoj, koja nam je istovremeno bila i otac i majka. Verovatno je i to razlog zašto sam posvećen porodici. Moja deca rastu uz oba roditelja i, srećom, i ne slute kakva je to blagodet. Usudiću se da javno kažem, nadam se da mi niko neće zameriti, da su Naida i Hamza lepo vaspitani, skromni mladi ljudi.
Dinov sin, Hamza Dervišhalidović ima 28 godina, a školovao se u Berlinu, dok je Menadžment i političke nauke studirao u Istanbulu.
„Studijo“ tapete, koje kad jednom vidite više ne vezujete za pojam tapete, već ih doživljavate kao umetnost na zidovima, već dve godine su prisutne na srpskom tržištu tržištu
Komentari (0)