Lidija Vukićević ekskluzivno za magazin "Story" govori o svom novom, dve decenije mlađem, dečku. Prvi put posle duže vremena, kako kaže, našla je nekoga ko je sa njom na istoj talasnoj dužini.
Reč ‘mladost’ provejavala je kroz nekoliko mesta našeg razgovora s glumicom Lidijom Vukićević (58). Na nekima od njih kao očigledan argument, ali istovremeno i kao tajna brojnih postupaka i načela kojima se vodila. Na primer, uz konstataciju da ovih dana mnogo radi, u šta se mogu uveriti svi koji je gledaju u hit seriji “Igra sudbine” na Prvoj televiziji, Lidija ističe da joj mladalački duh ipak pomaže u očuvanju hedonističke prirode koja ju je oduvek krasila. Još je mlađa kad govori o ljubavi, sa entuzijazmom prave tinejdžerke, ali i sopstvenom tumačenju slobode koja joj je u ovom životnom razdoblju najvažnije što ima. Međutim, najskromnije o mladosti glumica govori kada je za nju pitamo u bukvalnom smislu. Premda smo više puta proverili, priključujemo se onima koji godine iz zagrade ne mogu da povežu sa opisanim duhom, a neodoljiva Lidija svoju tajnu čuva na sasvim očiglednom mestu, u svom srcu, tamo gde je mnogi ne bi tražili.
Slažete se da ste najpre mladoliki u svom srcu. Možete li reći da ste emotivna duša?
- Klasičan sam emotivac, ali te emocije moraju biti dobro vođene. Pokušavam da se ne dajem svakome i tek nedavno sam shvatila da me mnogi vide kao socijalnu ustanovu, jer umem da slušam, empatična sam i upijam kao sunđer, što se na kraju negativno odrazi na mene. Odlučila sam da malo prikočim i napravim selekciju za koga to treba da radim.
- Ne verujem da idealno postoji, jer onda niste živi. Na Balkanu to naročito nije moguće, jer verujem u slobodu kao najveći ideal, a ona se ovde teško postiže. Zamislite da sam non-stop s partnerom, meni je to dosadno. Ako postoje emocije, one su prepoznatljive i na daljinu.
Koju osobinu treba da ima muškarac da bi se makar kandidovao za status idealnog za vas?
- Da bude pažljiv. Kada bih morala da kažem partneru “nisi me dugo izveo na večeru”, verovatno ne bih ni bila s njim. Ne zbog same večere, nego što on mora da ima osećaj i da prepozna trenutak. Mora uvek da me obraduje nečim, pritom ne u materijalnom smislu.
Vi ste već neko vreme srećni u novoj ljubavi, zar ne?
- Tako je, partner mi je uneo novu radost. Trebao mi je neko sličan meni, ne verujem u ono da se suprotnosti privlače. Meni ne treba smirivanje, već da me partner prati na mojoj talasnoj dužini. Ko god je pokušao da me malo spusti na zemlju, sam je završio spušten, mnogo niže od mene. Doživljavam to kao gušenje, to mi ne treba.
- On nije iz javnog posla, ali ne smeta mu što se zabavlja s nekim ko jeste. Siguran je u sebe i ličnost je koja barata sobom na pravi način. Naš je čovek, ali ne živi ovde, uglavnom boravi u Italiji pa funkcionišemo na toj relaciji. Međutim, obožavam putovanja, čak me ni pandemija nije sasvim omela u tome.
Mediji navode da je 20 godina mlađi od vas, da li ste na ovom našem podneblju nailazili na kritike zbog toga?
- Sredina me uopšte ne zanima, smatram primitivizmom kada se neko osvrće na to šta ko ima da kaže. To je posao onih koji nemaju šta da rade. Imam svoj život i uvek ću ga živeti kako mislim da treba. Normalno je da se nekima ne dopadam. Brinulo bi me kad ne bi bilo tako.
Komentari (0)