Olivera Jovićević je za naš magazin potvrdila da joj na privatnom planu cvetaju ruže, a kao najbolji dokaz toga nije čak ni morala da gleda predaleko ispred sebe.
Pored vrhova Jahorine i nepreglednog prostranstva kojim je mogla da počasti svoje oči, pogled na prirodne lepote koje su okruživale poznatu autorku i voditeljku Oliveru Jovićević(54) nije čak bio ni jedina stvar koju je mogla da vidi pred sobom.
Upravo takva panorama kao da je istovremeno poslužila ovoj novinarki da baci pogled i na ceo svoj dosadašnji život, kao i na sve ono zbog čega može da bude ponosna. Ulaskom u sedamnaestu sezonu najgledanije političke emisije “Upitnik” na Radio-televiziji Srbije, ove jeseni je mogla da svoju karijeru još jednom potvrdi kao trajektoriju najvećeg uspeha.
Da joj na privatnom planu jednako dobro cvetaju ruže, potvrdila nam je još jednom, a kao najbolji dokaz toga nije čak ni morala da gleda predaleko ispred sebe. Odmah do Olivere u ovoj divnoj planinskoj avanturi našla se njena prelepa ćerka Dunja, vredna studentkinja i mamina omiljena saputnica. Dok je na nju zaista posebno ponosna, lepoj voditeljki sigurno se može pozavideti i na savršenom avanturističkom duhu, budući da nam je ovakva putovanja opisala kao najbolju formulu za očuvanje ličnog zadovoljstva.
Popularna autorka i voditeljka Javnog servisa posetila je nedavno najpoznatije bosansko zimovalište s naslednicom Dunjom
Nedavno ste iskoristili malo slobodnog vremena da posetite Jahorinu, kakva iskustva nosite sa ovog odmora?
- Uhvatila sam četiri-pet dana za to malo bekstvo iz grada između dva talasa korone. Uz logistiku sjajnih domaćina iz Olimpijskog centra Jahorina, s Dejanom Ljevnajićem i Nedeljkom Elekom na čelu, u džipovima, kao na nekom safariju, obišli smo neverovatna mesta i na vrhovima planine napravili uzbudljive fotografije. Neopisiv je osećaj kada u vrletima planine na nekom pojilu naiđete na krdo poludivljih konja koji lutaju proplancima. Ili kada sa najvišeg vrha, Ogorjelice, sa gotovo dve hiljade metara nadmorske visine, gledate celu Bosnu kao na dlanu. A potom sa osunčane terase Olimpijskog bara uživate u pogledu na veštačko jezero, uz “jahorinske specijalitete”, od autohtonih vrsta sira i kajmaka, pa do pršute, pita, rižota… I da ne zaboravim apsolutnu tišinu kakvu samo na toj planini možete da “čujete”.
Društvo vam je pravila ćerka Dunja, da li ste vas dve idealan tandem za putovanja i zbog čega je ona najbolje društvo za ovakve avanture?
- Dunja i ja povremeno imamo ovakve “akcije”, doduše sada ne tako često jer u ovim okolnostima svi manje putujemo. Imamo sličan ritam, lako se organizujemo – dok ona prati onlajn predavanja na fakultetu, ja radim, kao što bih radila od kuće. Ostatak vremena provodimo na različite načine – vozimo kvadove, pešačimo šumom, čitamo knjige, družimo se, razgovaramo...
Kako ste doživeli zimsku idilu u doba pandemije, da li vam je svež vazduh malo pročistio misli od svakodnevnog stresa koji nam je ovih dana svima, čini se, neminovan?
- Kad se popnete na krov planine, dok su ispod vas paperjasti oblaci, sela koja se naziru u toj belini i beskrajni horizont, nekako vam dođe svejedno oko svih stvari koje izazivaju dnevnu nervozu kojom ste se svojevoljno ogrnuli i prihvatili je kao normalnost svog života.
Komentari (0)