Andriju Kuzmanovića (36) slava nimalo nije iskvarila. Ostao je onaj isti neusiljeni, srdačni mladić koji slobodno vreme najradije troši na viđanje s prijateljima uz tamburicu, čitanje knjiga Mome Kapora i igranje igrica sa sestrićima.
Pored neopisive relaksiranosti, neposrednosti i pozitivnog pogleda na svet, Kuzmanovića krasi i brutalna iskrenost, u šta smo se nedavno i sami uverili. U otvorenom intervjuu pričao nam je o ljubavi, sazrevanju, želji da postane otac, ali i o dva projekta na kojima ovih dana vredno radi. Reč je o filmu o legendarnom muzičaru Tomi Zdravkoviću i seriji "Zlatni dani", u kojoj mu direktnu partnerku tumači koleginica Tamara Krcunović.
– Postoje određeni ljudi zbog kojih sam prihvatio da radim na ovom projektu, a Tamara je jedna od njih. U njoj sam pronašao prijatelja koji mi ostaje za života. Ima sposobnost da me probudi kao čoveka, ali i kao umetnika. Nekada ume da bude teška, pa se često i posvađamo, ali je vrlo konstruktivna. Volim da radim s njom i sve mi je na setu lakše kada je ona tu.
U seriji "Zlatni dani" tumačite par koji se nakon svega 48 sati odlučuje za zajednički život. Koliko se vama puta u životu dogodilo da zbog ljubavi ishitreno reagujete?
–Ne znam da li sam i u kojoj meri bio ishitren, ali mi se, tokom mlađih dana, događalo da se zaljubim na prvi pogled, miris ili dodir, ostvarim intimni kontakt s nekom osobom i više je nikada ne sretnem. To je ona nemoguća ljubav koja je, po mom mišljenju, najlepša. Istina je da tada patiš i maštaš, ali ako tu osobu ponovo sasvim slučajno sretneš i emocije su ostale iste, znaš da je to prava stvar.
Mislite li da biste, poput vašeg junaka iz serije, imali hrabrosti da se nakon svega par dana poznanstva s nekim upustite u brak?
– Volim hrabre ljude i mislim da i sam posedujem tu crtu. Često se s godinama posustaje, međutim ja nastojim da temperaturu uvek držim na istom nivou. Mislim da su samo srčani i hrabri ljudi srećni ljudi. Znate ono, sreća prati hrabre. Naime, svakome može da se dogodi da mu padne klavir na glavu dok šeta Knez Mihailovom, ali ništa neće postići ako zbog toga stalno strahuje i ne izlazi iz kuće. Mora da proba, a da bi probao, mora da pusti korak iz ustaljenog života, a ako je već koraknuo u novo, nek živi punim plućima. Lično se uvek vodim srcem, posebno kada je reč o ljubavi. Ako sam sto posto siguran u nekog i svoje emocije, u stanju sam da idem glavom kroz zid.
Izjavili ste da ste dovoljno sazreli za brak i decu. Kada se dogodila ta promena i kako ste je prepoznali?
– Beograd je počeo da me, žargonski rečeno, "jede". Ne privlače me, kao ranije, večernji izlasci. Da se ne lažemo, volim ja i dalje s prijateljima da odem u kafanu i slušam tamburicu, ali retko kada ostajem do jutarnjih časova. Radim posao koji volim, a on zahteva punu posvećenost. Snimanja počinju od ranog jutra i niko neće da čeka da se ja naspavam. Primetio sam da sam nakon napornog dana sve umorniji i da mi je umesto izlaska s prijateljima potrebniji krevet. Ta etapa konstantnih izlazaka morala je u nekom momentu da se završi i počne neka normalnija, zrelija. Voleo bih da u narednom periodu postanem porodičan čovek, jer verujem da su nasuprot zarađenom bogatsvu i uspehu deca jedino što se broji. Naši stari su često umeli svojim potomcima da kažu: "Vreme ti je". Danas se u tom aspektu sve nekako pomerilo, imam 36 godina i donedavno nisam znao da li mi je vreme. Mislim da je potrebno povremeno neko da nas podseti da ono teče.
Kada su vas svojevremeno pitali da li biste usvojili dete, kazali ste da s tim nemate nikakav problem.
– Zašto bih imao, toliko je dece željne ljubavi smeštene po domovima. Ako već čovek ne može prirodnim putem da dobije naslednika ili nema s kim. to je jedino ispravno rešenje. Koliko je samo naših kolega usvojitelja koji su daleko radosniji od onih koji se na to, iz straha, još uvek nisu odlučili.
Dosta ste poslednjih godina angažovani, štedite li zarađeni novac ili se vodite onim "jedan je život"?
– Ne umem da štedim i u najvećoj meri platu trošim na život. Volim dobru muziku, dobro piće i društvo. Na svu sreću, stan sam dobio po rođenju i nisam ambiciozan kada su skupoceni automobili u pitanju. Vozim auto koji ne košta više od tri hiljade evra.
Komentari (0)