Edita Aradinović: Ne strahujem zbog novca, znala sam i za gore dane
Edita o krizi koja je zadesila estradu usled pandemije koronavirusa ne razmišlja previše pesimistički.
Popularna pevačica Edita iskreno je govorila o situaciji koja je zadesila estradu usled pandemije koronavirusa. Kako su nastupi onemogućeni, mnogi pevači su već mesecima bez prihoda. Atraktivna pevačica ističe da živi skromnim životom te da ne strahuje zbog novca jer se seća i gorih dana.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
– Ne strahujem trenutno zbog novca, znala sam i za gore dane. Živim skromnim i normalnim životom. Nemam neku potrebu da izlazim, da trošim novac, ne vodim pretenciozan život. Ovaj nastup koji sam imala pre neki dan bilo mi je nešto najlepše otkad radim svoj posao, jer kad sam završila, bilo je pola 12 i nekako je sve drugačije, a svi su se dobro proveli i svi smo bili kao jedno. Izgleda da sada više cenimo slobodu, bliske ljude i zdravlje – rekla je Edita u razgovoru za „Blic” i priznala da priželjkuje da se ostvari kao majka.
– Privatno nisam toliko hrabra, više sam emotivna. Volela bih da imam porodicu i da se ostvarim kao majka, da živim normalnim i lepim životom, ali ne dosadnim. Zamišljam da sutra putujem sa svojom porodicom, da učim nove stvari, da ih prenosim svom detetu i da prosto uživam u porodičnoj idili – iskrena je Edita.
Pevačica je nedavno za „Story“ govorila o svom detinjstvu i prisetila se kako je sa samo 17 godina počela da izdržava porodicu.
-Iz ove perpektive, mogu reći da nisam bila spremna, a tada sam bila primorana jer niko nije radio, i ukazala mi se prilika da mogu da obezbedim svoju porodicu.
Koliko vam je nedostajalo pravo bezbrižno detinjstvo? Mislite li da ste danas psihički jači od svojih vršnjaka upravo zbog toga što ste se rano finansijski ali i životno osamostalili?
-Mnogo mi nedostaje detinjstvo i mislim da će zauvek u meni živeti pomalo naivna devojčica. Sve to me jeste ojačalo i mislim da ću zbog toga biti savesna i divna mama.
Imali ste porodičnih problema u prošlosti koji su vas isklesali kao osobu. Da li ste o teškim momentima i nemilim događajima ikada razgovarali sa psihologom? Smatrate li da je normalno otići na razgovor sa stručnim licem ili imate nešto protiv toga?
–Jesam prošla kroz pakao, ali se ne žalim, često se vraćam na to sama sa sobom jer verovatno neke stvari nisam prebolela, ali što sam starija, sve mi je lakše. Isla sam kod psihijatra, ali nisam se dobro osećala, možda mi nije prijao. Sad sama rešavam sve. Mislim da je normalno konsultovati se oko problema i pomoći tako sebi, to je u svetu uobičajena praksa.
Komentari (0)