Maja Volk: Moja oaza zdravlja na Kosmaju

Beogradska dramaturškinja, književnica i fado muzičarka Maja Volk (61), otkako je posle opake bolesti iz korena promenila život, postala je svesna važnosti okretanja prirodi.

Zato je njena kuća u Babama, nadomak Kosmaja, postala za profesorku dramaturgije svojevrsno mesto za beg iz grada, posebno kada je lepo vreme. Prelepo, idilično okruženje nedaleko od srpske prestonice ponudila je i zagovornicima njenog načina života, te često organizuje radionice pod nazivom "Vikendi zdravlja" u bašti, pored bazena.

Maja, koja zrači dobrom energijom i vitalnošću, ističe kako joj je plan da šarmantnu kuću, koju je zanimljivo uredila i dekorisala, u budućnosti učini još pogodnijom za život po njenoj meri. Dok dane provodi s psom Đangom na imanju udaljenom sat vremena vožnje od Beograda, Maja, koja ima dva doktorata, doživljava nalete sreće i tuge.

Sreće, jer će joj ćerka Milena uskoro podariti prvo unuče, a tuge što je sprečena da vidi verenika, profesora antropologije Nikosa Gusgunisa. Taman kada je, i pored situacije s pandemijom, rešila da otputuje kod njega u Grčku, granice s ovom zemljom su zatvorene. Maja nam rezignirano saopštava da se nije s njim videla od marta, ali njen vedar duh momentalno pobeđuje lošu misao. Hrabra žena nesputane energije uvodi nas u svoju neobičnu kuću i pokazuje nam sve njene kutke, a potom nam demonstrira vežbe za zatezanje, u bašti s prelepim pogledom na prirodu.

Pročitajte: Maja Volk - Rodiću sebi unuče, i žene iz Biblije su kasno rađale

Da li u vašoj kući u Babama i dalje praktikujete "Vikende zdravlja" i kako oni izgledaju?

- Moja oaza zdravlja i dalje je otvorena, ali za male grupe, četvoro ljudi najviše. Od ujutru do uveče imamo usavršavanje zdravlja, s kvantnom dijagnostikom na početku i kraju dana. Pravimo napitak od ceđenog celera, zelene i crvene sokove ujutru, radimo vežbe za oči doktora Bejtsa, stajaću jogu, nekad skakućemo uz vežbe Džejn Fonde, tu je i rad na osećanjima, duboko disanje uz zvuke harfe, gozba sa živom biljnom hranom, kosmonautske vežbe za kičmu, šetnje, saveti, razgovori, muzika i autofagija…

Koliko vam je bilo važno nekad a koliko sada da imate svoju oazu van Beograda?

-To je prosto isplivalo kao imperativ posle moje epizode s rakom, mada me je kuća u Babama i ranije spasavala, ispunjavala leta s malom decom... Tu sam se lečila od koksaki virusa na srcu 1999. i oporavljala od operacije raka grla 2008. godine. Odavno sanjam da tu oazu stavim van sistema, znači da bude na solarnu ili geotermalnu energiju, da ima izvorsku vodu, moju hranu…Polako, svake godine sve sam bliža tom cilju. 

Pročitajte: Maja Volk otvara vrata svog doma i otkriva - Nikos je želeo intimno venčanje

Koliko je važno usporiti u 21. veku, budući da ovo brzo vreme i prilike "melju" mnoge ljude koji ne znaju kako da se u njima snađu?

-Ne melje nas vreme, nego mi sami sebe. Treba da postavimo bilborde na svakom koraku s velikim natpisom: "Puna groblja nezamenljivih". Bez svakog se može, a mi se opet guramo i trpamo svuda, uplašeni za egzistenciju. Ponavljam, ne melje nas vreme, već ljudi, mi sami sebe – naša nemoć da kažemo "ne" svemu onom što nas truje, plaši, zastrašuje, opterećuje, kvari. Kada kažete "ne" svim otrovima, i fizičkim i psihičkim, otvore se vrata za mnoga "da" i vreme promeni tok. Ne usporavamo, dakle, vreme, već sebe. Učimo da se odmaramo, da razmišljamo, da mislimo, mnogo brže stvari rešavamo odmorni, napojeni i namireni najkvalitetnijom svežom biljnom hranom. I onda imamo beskrajno mnogo vremena da se bavimo onim što je bitno, a ne onim što je nevažno. 

Pročitajte: Ćerka Maje Volk je popularna na društvenim mrežama, a ljubav je pronašla u jednom Grku

Koliko je važno i dobro sada što možete da se sklonite iz Beograda u kom je veliki broj obolelih od koronavirusa?

- Ne plašim se bolesti jer se ne razbolevam već dvanaest godina ni od čega. Jakim imunitetom, i kad znate šta osećate, kako mislite, koliko vežbate i čime se hranite, vi imate kontrolu nad sopstvenim zdravljem i odgovornost za sopstvene bolesti. Sklanjam se, ne od zaraženih virusom Covid-19, već od zaraženih virusom zla, pakosti, smrti, loših vesti, laži, netrpeljivosti, arogancije. Važno je izolovati se fizički i psihički.

Brinete li za sebe i decu? Da li posebno strepite za trudnu ćerku Milenu?

-Brinem za decu otkad sam postala mama. O sebi, posle susreta sa smrću i time da mi je istekao rok trajanja. Ali mi je najvažnije u vaspitavanju bilo da ih osamostalim i naučim da sami brinu o sebi. Trudna Milena više brine o meni nego ja o njoj, takva je – brižna. Naravno da ih savetujem, a Milenu najviše pripremam za ulogu majke i kako će izgledati porođaj. 

Kada će se ona poroditi i kako će se beba zvati?

 Po svemu sudeći, biće to kućni porođaj, gde će biti okružena najmilijima i ljubavlju.

-Očekujemo dečaka krajem oktobra. Što se imena tiče, za sada smo bez dobrog naslova.

Koliko vam nedostaje Nikos i kada ćete se videti?

-To je bolna tačka. Pričamo satima, ujutru i uveče, Nikos prati situaciju iz sata u sat. Bila sam spakovana i spremna da krenem u prošli ponedeljak kad su zatvorili grčku granicu. Sad smo na čekanju. Ne smem ni da mislim na to koliko se nismo videli – od marta. 

Da pređemo na lepše teme, šta najradije volite da radite u vašoj kući u Babama?

- Volim da pišem priče, slikam, sviram, da se sunčam i kupam. Volim da spremam divne sokove od svega što nađem u bašti i da šetam psa Đanga. Volim u bašti i da vežbam, često visim naopačke.