Rada Đurić: Deca su proizvod svega što su njihovi roditelji

Od svih TV transfera napravljenih ove godine, utisak je da je najveće iznenađenje izazvao prelazak popularne voditeljke na “Novu S”, a u prvom intervjuu za štampane medije otkako je donela tu odluku, za “Story” otkriva kako se oseća i koliko je hrabrosti morala da skupi

Koliko je ljubav publike prema jednom od najpoznatijih domaćih TV lica velika, Rada Đurić (53) mogla je da se i sama uveri kada je pre nepuna tri meseca prešla na kablovsku televiziju “Nova S” nakon trideset godina na Javnom servisu. Veliki deo svojih vernih gledalaca povela je sa sobom i srećna je što taj poseban odnos ni ovako velika promena nije uspela da promeni. Međutim, samo ona zna koliko je takvu odluku bilo teško doneti, a u otvorenom razgovoru za “Story” otkriva zašto su se sve kockice konačno poklopile.

Pošto je prošlo nekoliko meseci od vašeg prelaska na TV “Nova S”, možete li da kažete kako je to bila dobra odluka?

– Odluka je postala dobra onog trenutka kad sam je donela. O njoj sam dugo razmišljala i imala sam dovoljno vremena da sve poređam. Kada znate šta i zašto nećete, onda znate i gde ćete pronaći ono što hoćete. Znala sam gde dolazim i u kakvim okolnostima. Zatekla sam dobre, talentovane ljude, divnu atmosferu, iskusne kolege. Dočekali su me s poštovanjem i velikim entuzijazmom, to su ljudi koji imaju ideje i još uvek pomalo veruju da mogu da promene svet.

Mnogo smo TV transfera videli ove godine, ali zbog ovog vašeg ljudi su bili naročito iznenađeni. Da li ste doskoro mogli sami sebe da zamislite na mestu koje nije Javni servis?

– Mislim da su mnogi ljudi i sada zatečeni i misle da je to samo privremeno stanje, barem kad je reč o mojim kolegama sa RTS-a. Ljudi lako stiču naviku. Ne mislim da nisu svesni gde i kako žive, sigurna sam da su ljuti, razočarani i poniženi, ali su se nekako i pomirili, barem kad je reč o mojoj generaciji. Podosta smo mi toga prošli. S druge strane, dobro je učiniti nešto za sebe, barem u mom slučaju. Od početka svoje karijere verujem u Javni servis i učinila sam sve što sam umela i mogla da ono što radim liči na to. Borila sam se za ugled i svoje profesije i svoje emisije i svoje kuće. Verujem da su mnogi to prepoznali i verovatno su zato bili iznenađeni.

Nakon toliko godina takva korenita promena sigurno je stresna. Da li ste to tako doživeli, spadate li u osobe koje se lako prilagođavaju promeni?

– Ne znam odgovor na to pitanje. Živimo u zemlji koja je samo za 30 godina promenila tri puta ime. Doživela sam jedan rat i jedno bombardovanje. Rađala i gajila decu bez mleka, pelena, mesila da ne bih gledala kako svi moji dragi ljudi, moje komšije, moji profesori stoje u redovima dok im neko baca hleb s kamiona. Kasnije su stigle bombe, a onda i peti oktobar. Da li sam se prilagodila, da li mi je bilo lako, ne znam, ali se smejem, rado odlazim na Košutnjak. I, možda najvažnije, i dalje verujem.

Kao žena u pedesetim godinama, mislite li da je to zgodan životni period za nove početke?

– Iako ih često pominjem, o godinama zapravo ne razmišljam. Nisam vam ja baš za nove početke, posle svega što smo prošli, ali barem imam izbor. Biram da ne pristajem, a s druge strane, teško da posle ovoliko iskustva čovek može biti na početku. Pre bih rekla da sam tu da bih nešto dovršila.

Prija li vam epitet „žena iz naroda“ i šta on za vas tačno predstavlja?

– Mislim da su ljudi gladni osećaja da neko brine za njih. Mnogi su me tako doživeli i ponosna sam na to. Naravno da taj osećaj podrazumeva još veću odgovornost.

U kojoj meri vas je nedavna pandemija navela da razmišljate o životnim prioritetima?

– Korona mi je nešto drugo pokazala, razbila još ono malo zabluda koje sam imala. Nikad nisam imala problem s prioritetima. Odavno sam ih postavila, mnogo pre korone.

Pročitajte: Rada Đurić - Plašim se da se neću dovoljno nagledati ćerke  

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Bel Viso d.o.o. (@belvis0) дана 5. Апр 2018. у 5:23 PDT

Pročitajte: Rada Đurić prvi put o ponudi da pređe na drugu televiziju

U ovom životnom periodu, stavljate li u prvi plan poslovni ili privatni život?

– U mom prvom planu uvek je život, u svakom smislu.

Osećate li da vam lakše ili teže ide građenje emotivnih odnosa s godinama?

– Život je jedan, o tome razmišljam i time se rukovodim.

Čine li vas ćerka Vera i sin Despot ponosnom i zbog čega?

– Deca su proizvod svega što su njihovi roditelji. Više strepim od toga da li sam dovoljno uradila da oni budu ponosni na mene.

Neki su rekli da ste svojom nedavnom poslovnom odlukom pokazali hrabrost. Za kraj, mislite li da ta osobina spada u red onih zbog kojih ste ponosni na sebe?

– Verujem da samo hrabrost vodi napred i da je pravo na izbor preduslov za ličnu i svaku drugu slobodu. Među nama, još učim da potpuno zavolim i upoznam sebe.