Olivera Jovićević: Nemate pravo na predaju ako ste jedini roditelj svom detetu
Olivera Jovićević voditeljka emisije „Upitnik“ u ispovesti za „Story“ govori o teškoj godini u kojoj je poginuo bivši suprug i otac njene ćerke Dunje, kao i njen tata
Olivera Jovićević otkriva odakle crpi snagu da nastavi dalje, ali i osvrće se na mogućnost da se odjavi s pozicije na kojoj smo je svi dobro zapamtili
Zagonetan izraz lica verovatno dobro ide uz naziv emisije „Upitnik“ koji već šesnaest godina vodi Olivera Jovićević (53), ali možda je istovremeno i idealna maska s kojom svakog utorka jedno od najcenjenijih imena Javnog servisa staje pred gledaoce.
Na taj način, gosti su stalno „u pripravnosti“ dok publika teško može da prodre u sve ono što autorku čini svojom kada se kamere ugase. Politički tok-šou koji vodi, prema zvaničnim merenjima, i dalje je najgledanija emisija u tom terminu, što upućuje da je Olja zaslužila poverenje i naklonost gledalaca, ali šta o misterioznoj dami novinarske profesije zaista znaju? Ovog puta pod upitnikom se nalazi ona i rado pristaje da ga o svakom segmentu svog života zameni tačkom.
Kada godinama razgovarate s najmoćnijim ljudima u zemlji, čini li to da se i sami osetite kao moćna žena? Šta takav epitet danas uopšte predstavlja?
- Ako je moć to što sam u poziciji da u ime građana pitam ljude koji vode zemlju kud plovi ovaj naš brod i kako ćemo živeti, pitanje ima smisla. Kod Srba je, međutim, moć obično sinonim za vlast, privilegije, neretko i „kombinacije“. Setite se samo nekih političkih karijera posle kojih nije ostalo ništa, samo sitan ćar. U odsustvu znanja, mudrosti i talenta, koji jedini ostavljaju trag.
PROČITAJTE: Ekskluzivno Olivera Jovićević: Teško sam podnela porodičnu tragediju!
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Priznali ste da je usled loših uslova za ozbiljan politički dijalog emisija „Upitnik“ izgubila smisao. Da li vas kao autora to pogađa ili čak ljuti? Gledamo li trenutno poslednju sezonu vaše emisije, makar u ovom formatu?
Posle junskih izbora biće mnogo toga jasnije, između ostalog, i da li je dijalog u srpskom društvu naučna fantastika, a skupština rijaliti u kome glavnu reč vode političari „laki na obaraču”. Ili će ulica zameniti studio. Ako procenim da od moje emisije više nema koristi za Srbiju niti izazova za mene, moguće je da je došlo vreme da se odjavim.
EKSKLUZIVNA ispovest za „Story“: Olivera Jovićević – Još me progone duhovi iz prošlosti!
Već neko vreme nagoveštavate kako je vreme da probate nešto novo, šta tačno imate na umu? Ostajete li u političkom novinarstvu ili u toj profesiji uopšte?
-Od nekoliko ideja o istoj stvari, obično je samo jedna prava. Još uvek je rano da govorim o planovima i ponudama za saradnju, dok ne rešim sama sa sobom šta meni odgovara. Dovoljno je da kažem da žudim za novim izazovom. Nisam neko ko je prestao da sanja i da se raduje nepoznatom.
Bolje nego većina znate šta znači politička borba, posebno koliko je surova i često nepravedna. Možda je baš zato mnoge iznenadila vaša izjava da ne biste isključili mogućnost da u budućnosti uđete u politiku. Šta vas privlači da probate tako nešto?
-Ponoviću De Golovu rečenicu da je „politika isuviše ozbiljna stvar da bi bila prepuštena samo političarima“. Nisam upoznala politiku toliko dobro da bih videla da ona nije za mene, ali ni toliko loše da sebe ne vidim u njoj. Hoću da kažem da nisam od onih koji se gade tog zanata i tretiraju ga kao stvar odvojenu od istine i morala.
Mislite li nekad da vas je dugogodišnje nalaženje u središtu političkog ringa ogrubelo kao ženu?
-Nije, još uvek se najbolje osećam na štiklama.
Vaš posao podrazumeva sve vrste stresa, ali na teške javne uvrede koje ste doživeli krajem prošle godine niko nije spreman. Možete li da otkrijete kako ste se tih dana osećali? Da li je medijski haos, u kojem ste se našli ne svojom voljom, uticao na vašu porodicu?
-Tu situaciju Ljilja Smajlović je opisala kao „pokušaj ubistva ličnosti“. Naravno da mojoj porodici nije svejedno da mesec dana sluša odjeke i reagovanja na gadosti koje mi je uputio politički lider koji isijava prostaklukom kad god zine. Ali sve o tome reći ću na sudu. Ono što je mene šokiralo usledilo je kasnije – to relativizovanje nasilja pojedinih političara i medija koji su najveći zagovornici borbe protiv nasilja i političke korektnosti. Gledam ovih dana pojedine voditeljke koje u tome prednjače, kako su manje od makovog zrna dok ih spomenuti lider u programu otvoreno ponižava obraćajući im se sa „strpi se, šta ti je“, „opusti se“, „ljubavi“, „mila“ itd. Taj tretman „krpe“ nisam primetila da je doživeo ijedan muškarac koji se bavi ovim poslom -
PROČITAJTE: Olivera Jovićević- Žalim što je moja kćerka jedinica
Tokom pandemije čini se da je na udaru posebno bila doktorka Darija Kisić Tepavčević jer je jedan deo javnosti njen spoljašnji izgled često stavljao ispred stručnosti. Da li ste nekad pomislili: „Pa to godinama rade i meni“? Šta je najbolnije u suočavanju s takvim i sličnim predrasudama?
-To je stara pojava. U parlamentu kritičari Zorane Mihajlović mašu ženskim gaćicama, a dr Kisić nije prva žena nad kojom se iživljavaju tviteraši i dokona javnost. Zašto? Da li bi trebalo da hodaju „zarozane“ pa da im Srbi oproste lepotu i uspeh? Posebno je žalosno što u vređanju žena prednjače žene. Ne govorim javno o takvim stvarima, ali bila sam šokirana da iza anonimnih uvreda i pretnji po život, koje su mi upućene preko društvenih mreža tokom vanrednog stanja, stoji devojka od 24 godine?! Ne poznaje me, zašto me mrzi, iz kakve je porodice, pitala sam se danima.
Imate li utisak da su od svih žena predrasudama nekako najčešće izložene plavuše? Kako vi to razumete?
-Ne pristajem na tu teoriju o plavušama. Niti bih promenila boju kose ni zbog jednog vica. Lepo je biti plavuša.
Doživljavate li kao malicioznost kada u nedostatku drugih argumenata navode da ste se podvrgli estetskim operacijama? Zbog čega žene i dalje moraju da se pravdaju zbog takvih odluka?
- Svašta sam čula o sebi: kad uradim dobar intervju, čujem cinično dobacivanje s „kabla“ – „izliv novinarstva na RTS-u“, ako sam uradila dobru emisiju, onda političke kuhinje prave kampanju kako sam „plavuša“ i „izoperisana“, ako sam na plaži u šortsu i majici, pročitam „razgolitila se“… Ali ja gledam svoja posla i ne osvrćem se.
Olivera Jovićević: Prošle smo težak period – za samo godinu dana moja ćerka i ja izgubile smo najvažnije muškarce u našem životu
Priroda emisije koju vodite nalaže uzdržan stav, zbog čega mnogi mogu da pomisle da ste i privatno takvi, pa čak i nepristupačni. Koliko se takav utisak razlikuje od vaše prave ličnosti?
-Nije mi blizak estradni pristup političkim temama i koketiranje sa zabavom. Morala bih onda da pristanem na tezu da su državni poslovi veliko zezanje. Privatno, nisam ni hladna ni distancirana, otvorena sam osoba koja se dosta smeje.
Veoma ste bliski s jedinicom Dunjom, koja je nakon prve godine studija ekonomije u Sankt Peterburgu ipak rešila da se vrati kući.
Rusija joj je donela velike promene u životu, zrelost i nove ambicije. Sada studira međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka, a ja se ponosim suvim desetkama. Vrlo smo bliske, a moja jedina briga je da joj ne manjka podrške i ljubavi.
Погледајте ову објаву у апликацији Instagram
Nakon tragičnog gubitka njenog oca, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći, preuzeli ste ulogu oba roditelja. To može da iznese samo veoma jaka žena, osećate li uvek da imate tu snagu?
-Prošle smo težak period – za samo godinu dana moja ćerka i ja izgubile smo najvažnije muškarce u našem životu, njenog i mog oca. Vreme prolazi, a vi nemate pravo na predaju ako ste jedini roditelj svom detetu.
U istom kontekstu, možete li da govorite o snazi svoje ćerke? Posle takvog događaja niko ne može da ostane isti, na koji način se ona promenila?
-Njena snaga je u mladosti i čistoj duši kojoj se divim. Postavila je sebi ciljeve, da ima u šta da gleda. Znam da će naći svoj put.
Voditeljka priznaje da i dalje veruje u ljubav
Rekli ste da ćete s Dunjinim momcima zato morati da vodite i „muške“ razgovore. Kako oni izgledaju? Šta vam je posebno važno kod ćerkinog potencijalnog izabranika?
-Zasad nemam mnogo prilike da vodim te razgovore (smeh). Potrebno je da bude dobar i vredan čovek, a ljubav iskrena. Ne bih imala nikakve specijalne zahteve.
Kako se snalazite kada vas sustignu tuga i melanholija, umete li da zaplačete?
- Dođe trenutak kada me uznemire duhovi prošlosti ili me preplave žalost i kajanje. Volela bih da mogu da zaplačem. „Blago onom ko suza ima, u toga srce umrlo nije“, napisao je Šantić.
PROČITAJTE: Olivera Jovićević ponosna majka - Lepotica moja, maturantkinja!
S druge strane, na koji način vas pokreću prijatne emocije, pre svih ljubav?
-Ljubav i bliskost svih nas u porodici, uključujući i moju mamu i sestre i njihove najbliže, čini me stabilnom i ispunjenom. Funkcionišemo kao ragbi tim koji zbija redove kad god je teško. Imamo naše rituale, humor koji drugi ne bi razumeli i najsrećniji smo u gužvi i haosu koji je svojstven velikim porodicama.
Rekli ste nam da ste u ljubavi toliko puta bili ostvareni da verujete da ste imali sreće za ceo život. Nije valjda da ste odustali od takve vrste posvećenosti?
-Od ljubavi se nikada ne odustaje. To je kao kada biste odustali od sunca ili vazduha.
Verujete li i dalje u brak? Šta ta reč danas podrazumeva za vas?
-Verujem. Ljubav, razumevanje i poštovanje. I dobrotu koja nikada nije izašla iz mode.
Komentari (0)