Šta jesti u izolaciji?

Šta jesti u izolaciji? Ovo pitanje se svima neminovno nameće tokom vanrednog stanja. Usled pandemije korona virusa, svi su prinuđeni da vreme provode u izolaciji. Posao, socijalni kontakti, porodična druženja – sve se obavlja kod kuće.

Za većinu ljudi, to nije uobičajena rutina i teško se nose sa izazovima koje ona donosi. Usled intenzivnog stresa, mnogi osećaju pojačanu nervozu ili anksioznost, pa posežu za hranom ne bi li se malo umirili i povratili energiju.

Comfort food i karantin

Poznato je da hrana često ima „utešiteljsku“ ulogu i da pomaže da se čovek oseti bolje makar na kratko. U situaciji kada smo svi pod velikim pritiskom, okrećemo se najpre onome što će nam pričiniti instant zadovoljstvo.

Ovih dana se kuva, dinsta, prži, peče i mesi daleko više nego obično. Portali i kanali sa receptima beleže neverovatan broj poseta, pa je svaka kuća dobila bar po jednog novog kuvara.

Ipak, u ovoj najezdi recepata za pripremu slasnih đakonija, treba biti racionalan i odabrati one koji ne nose mnogo kalorija. Naravno, to je nekad lakše reći, nego učiniti.

Šta jesti u izolaciji, a ne ugojiti se?

Iako smo se uživeli u ulogu vrsnog kuvara i navikli ukućane da uživaju u najukusnijim receptima, moramo biti disciplinovani kada je degustacija hrane u pitanju.

Porcije moraju biti manje i raspoređene u više zasebnih obroka. Na taj način, zadovoljićemo glad i potrebu za grickanjem, koje se sada javljaju češće nego inače.

Budući da nijedna namirnica (osim vode) nije bez kalorija, treba odabrati one koje su najmanje hranljive. Posno meso i riba, kao i sveže voće i povrće, trebalo bi da svakodnevno budu na našoj trpezi. Pečeno u rerni, dinstano ili prženo na gril tiganju, povrće i meso će biti ukusnije uz dodatak maslinovog ulja ili kokosovog putera.

Većina savremenih domaćica poseduje takozvanu kućnu mini-pekaru. Ova mašina za mešenje hleba pruža bezbroj mogućnosti za kreativnost i izradu različitih vrsta niskokaloričnog hleba. Tako svakoga dana možete umesiti novi, hrskavi hleb: od integralnog ili crnog brašna, sa golicom, suncokretom ili sa čia semenkama. Ukoliko pojedete po jednu krišku dnevno, sigurno se nećete ugojiti.

Gric-gric, njam-njam... Ima li kraja?

Napetost nas tera da neprestano nešto grickamo. Takozvanog sindroma praznih usta ponekad je teško osloboditi se, a u aktuelnoj situaciji to se čini kao nemoguća misija. Jedemo sve što nam padne pod ruku, a ponekad posegnemo i za čašom vina kako bismo se malo opustili.

Ukoliko konzumiramo industrijske slaniše (grisine, ribice, smoki, čips), vrlo lako se možemo ugojiti. Oni sadrže visok procenat ugljenih hidrata i veliki broj kalorija.

Međutim, i one grickalice iz prodavnice zdrave hrane mogu nas lako zavarati. Kikiriki, integralni grisini i keksi sa suvim voćem izuzetno su kalorični. Dakle, trebalo bi biti veoma obazriv i informisati se o njihovim nutritivnim vrednostima.

Umesto slanih grickalica (koje mogu biti veoma „zarazne“), može se pojesti neki kiseli krastavčić (ima samo 10,5 kcal na 100 gr), čeri paradajz (3 kcal po komadu), list celera (16 kcal na 100 gr), kumkvat (kineska pomorandža koja ima 70 kcal na 100 gr) ili zelena maslina (oko 100 kcal na 100 gr). Na ovaj način, biće zadovoljena potreba za grickanjem, a u organizam će biti unete zdrave i korisne namirnice.

Šta jesti u izolaciji, a šta piti?

Kada su u pitanju alkoholna pića i njihova kaloričnost, važno je pomenuti da čaša vina ili piva prosečno sadrži oko 200 kalorija, dok čašica žestokog pića ima oko 100.

Iako se u regularnim uslovima savetuje po jedna čaša vina uz ručak, u vanrednim okolnostima ta preporuka ne važi. U izolaciji, nema puno mogućnosti za kretanje i bilo kakvu fizičku aktivnost. Samim tim, kalorije se ne troše i kilogrami se povećavaju.

Stoga je preporučljivo piti razblažene prirodne sokove od jabuke, narandže, mandarine ili nara. Takođe, limunada bez šećera ili sa malo meda uvek će okrepiti vaš organizam. Čak i dodavanjem samo nekoliko kapi limuna u miks obične i mineralne vode, može se pokrenuti metabolizam.

Vežbanje i samokontrola su najbitniji

Ono što je ključno u periodu izolacije, jeste u svemu naći meru. Preterani unos bilo koje namirnice, pa i one najmanje kalorijske vrednosti, može dovesti do povećanja kilaže.

Ma koliko da smo zauzeti radom od kuće ili brigom o porodici i domaćinstvu, veoma je važno pronaći malo vremena za fizičku aktivnost.

Aerobne vežbe, joga i uopšte vežbe istezanja, doprineće većoj kondiciji i boljem raspoloženju. Ali, ono što je najvažnije, sprečiće da se baš svaki komadić čokolade „zalepi“ gde ne treba.

Čak i redukovani treninzi dvaput nedeljno utišaće onaj mali glas griže savesti zbog nekog zalogaja više, a svakako će nas učiniti produktivnijim i spremnijim za izazove nametnute izolacijom. Ako još vežbamo i sa članovima porodice, eto sjajnog načina za druženje i zbližavanje.