Aleksandar Radojčić: Nije lako biti moja devojka

21/10/2017 | 19:39

Glumac nesvakidašnjeg talenta, koji je u vezi sa manekenkom Cecom Živojinović, tvrdi kako njegova lepša polovina uvek mora da bude svesna da je prvenstveno posvećen ćerki Aji i da voli žene s kojima će zajedničkim snagama težiti ka napretku

Profesionalnošću i talentom, glumac Aleksandar Radojičić (29) postao je za kratko vreme jedno od najomiljenijih domaćih lica. Lepo vaspitan, uvek pozitivan, specifične harizme i atraktivnog izgleda, brzo je stekao i titulu jednog od najpoželjnijih neženja. Ipak, sva javna priznanja i poslovni uspesi ne mogu da se mere s njegovim glavnim životnim ciljem – da bude dobar otac četvorogodišnjoj ćerki Aji, koju je dobio u kratkom mladalačkom braku. Svestan da godine lete i da će njegova mala Aja brzo odrasti, tvrdi da je potpuno spreman da s njom prolazi kroz sve njene životne faze i da joj uvek bude najveći oslonac.

S druge strane, nakon što je dugo uživao u statusu “slobodnog strelca”, već mesecima je u skladnoj vezi s manekenkom Cecom Živojinović, o kojoj ne voli da govori. Ipak, priznaje da ume da bude veoma romantičan i da se, koliko jutros, probudio s leptirićima u stomaku. U iskrenom intervjuu sa njim prošli smo mnoge teme, kako emotivne tako i profesionalne, te je ovim putem najavio film “Patuljci sa naslovnih strana”, čiju premijeru očekuje kroz nekoliko meseci, predstavu “Putujući provalnik”, kao i učešće u rusko-srpskom ostvarenju koje će, po njegovom mišljenju, imati veliki značaj za srpsku kinematografiju i Srbiju. Iako trenutno veoma profesionalno angažovan, ne krije da su ćerkica Aja i devojka Ceca na prvom mestu u njegovom srcu te im rado posvećuje svoje slobodno vreme, ljubav i po koju “sličicu” na društvenim merežama.

Nedavno ste prvi put na “Instagramu” podelili fotografiju na kojoj je i vaša devojka, da li to znači da ste sada sigurni u tu vezu?

– Ne smatram da su društvene mreže merilo bilo kakve ljubavi. To što sam počeo da postavljam slike svoje devojke, ne znači da sam sada sigurniji u naš odnos niti da nisam bio dovoljno siguran pre pet meseci. Razlog za to što nema više fotografija sličnog sadržaja nalazi se u tome što sam odrasla osoba kojoj slike na Instagramu ne znače previše i svoju privatnost ne želim mnogo da izlažem javnosti.

Izjavili ste da “ludi kamen” nije za vas. Znači li to da se nikada više nećete ženiti?

– Rekao sam da trenutno ne razmišljam o braku, ali ne i da se nikada više neću oženiti, to nije istina. Po rođenju deteta, shvatio sam svrhu života i da postoji nešto više što dvoje ljudi vezuje od papira potpisanog pred matičarem.

Mislite li da ljudi i nakon razvoda mogu da ostanu prijatelji?

– Samo ako su bili prijatelji i u braku. Druga je stvar ako u bračnu vezu uđete povedeni trenutnom zaljubljenošu, fizičkom privlačnošću ili radi finansijske sigurnosti. Kada tokom braka nema dovoljno razumevanja i poštovanja, male su šanse da će razvod izgladiti taj odnos.

Kakvi ste kada volite i da li je vas teško voleti?

– Na prvi deo pitanja trebalo bi da odgovori druga strana. Što se tiče toga da li je mene lako voleti, samo ću reći da nisam lak.

Na koji način rešavate ljubavne probleme, dobrom kafanom ili psihijatrom?

– Ne posećujem niti kafanu, niti psihijatra. Svaki emotivni problem pokušavam da prebrodim razgovorom, ali nakon toga psihijatar je potrebniji drugoj strani nego meni.

Jeste li u stanju da oprostite prevaru?

– Ne znam, nikada je nisam doživeo, tako da ne mogu to iskustvo da podelim s vama.

A kako reagujete kada vas prijatelj razočara?

– Svima nam se dešava da pogrešimo i povredimo nekog nesvesno, zato se uvek trudim da prijatelja razumem i dam mu novu šansu. Borim se za svoja prijateljstva do kraja, ali samo ukoliko i druga strana ima jednaku želju za tim.

U šta bezuslovno verujete?

– Verujem u mnogo toga, ali što sam stariji, ni u šta bezuslovno. Potrebno mi je mnogo više odgovora za tako nešto. Ono što nikada ne dovodim u pitanje jeste moja ljubav prema detetu, tako da mogu da kažem kako u taj svoj osećaj verujem bezuslovno.

Jeste li zaplakali kada ste Aju prvi put uzeli u naručje?

– Jesam, i ne samo prvi put.

Koje osobine ne biste želeli da nasledi od vas?

– Ne bih voleo da nasledi moju građu i skoro 90 kilograma, koliko trenutno imam, jer bi u tom slučaju teško našla dečka.

Godine su pred vama, šta nikada ne biste voleli da vam ćerka u budućnosti zameri?

– Proći ću kroz sve njene faze, među kojima je i pubertet, tako da verujem da će me prekoreti zbog mnogo toga, ali nikada ne bih voleo da mi zameri na nečemu što bi je navelo da se suštinski razočara u mene. Zbog toga se svim snagama trudim da ne dođe do toga i da budem kvalitetan roditelj.

Koje su vaše prve reakcije u trenucima sreće?

– Pokušavam da je potpuno doživim i taj momenat sreće čvrsto zapamtim, kako bih mogao da ga se prisetim tokom teških trenutaka. U poslednje vreme trudim se da pozitivno sagledam svaku situaciju jer shvatam da najčešće zbog svoje razmaženosti padamo u depresiju. Priznajem, i meni se često dešava, ali trudim se da to iskorenim, upravo pamteći te lepe momente.

Za koji postupak nikada niste imali hrabrosti?

– Kao klinac želeo sam mnogo toga. Jedna od tih želja bila je da postanem profesionalni fudbaler, košarkaš ili glumac u Holivudu. Ali ne kajem se ni zbog čega jer sam, s druge strane, dobio mnogo toga. Ostati ovde i pokušati da radiš ono što voliš, a da još od toga živiš, takođe iziskuje mnogo hrabrosti.

Relativno skoro vratili ste se sa Ibice, kakve utiske nosite s tog ostrva?

– Zaista fenomenalne, jer su tamo pozitivna energija i ljubav lajtmotiv. Duže vremena trudim se da upravo ta dobra osećanja i pozitivu prenesem u svoju svakodnevicu, tako da mi je odlazak tamo veoma prijao.

Jeste li samostalan muškarac u svakom smislu te reči? Umete li, recimo, da kuvate?

– Živim sam i naučio sam da spremam dosta toga, uglavnom su to zdravi obroci podređeni mom režimu ishrane, ali isto tako, uživam da za prijatelje spremim kolače i sve što znam da se njima dopada.

Da li je zato dobro biti devojka Aleksandra Radojičića?

– Ne znam zašto mislite da je to uopšte dobro.

Izjavili ste da vas kod žena prvo privuče osmeh, koje su to karakterne osobine koje bi trebalo da poseduje devojka da vas zadrži pored sebe?

– Pored svih osnovnih ljudskih osobina, potrebno je veliko razumevanje koje mora da ima. Prvenstveno zato što sam javna ličnost, ali i zbog toga što sam otac koji je maksimalno posvećen svom detetu. Isto tako, privlači me kada je osoba istrajna u svom poslu i kada zajedničkim snagama težimo napretku. Odbijaju me lenji ljudi koje stalno moraš da vučeš za sobom i usmeravaš ih. Drago mi je kada vidim da osoba pored mene ima inicijativu i ukoliko je to potrebno, ona mene pogura i podrži.

Da li je neko nekad bio s vama u vezi samo zato što ste poznat glumac?

– To su veze kratkog daha, jer koliko god da je osoba željna nekakvog publiciteta, kada nastanu pravi problemi, koji najčešće počinju zbog toga što sam ja poznata ličnost, vidi se njeno pravo lice.

Već duže vremena nema vas na televizijskim ekranima, na čemu trenutno radite?

– Snimam rusko-srpski film, u kom se moj prijatelj, glumac Miloš Biković, u sklopu svoje producentske kuće Arhangel studio, našao u ulozi koproducenta. Reč je o velikom projektu koji će otići van granica naše zemlje, što je velika šansa za naše glumce.

Otkrijte nam bar delić radnje, šta možemo da očekujemo?

– Radnja je smeštena u vreme bombardovanja 1999. na Kosovu, kada su Rusi učinili drastičan korak i preuzeli aerodrom u Prištini. Ja igram Albanca koji, iako ga i jedna i druga strana smatraju izdajnikom, nastavlja da radi za srpsku policiju i bori se na strani pravde, a protiv terora. To je akciona uloga kakvu do sada nisam imao prilike da tumačim. Ono što je najbitnije jeste to da je ovaj projekat vrlo značajan za našu zemlju jer će ga pogledati ljudi širom sveta i dokučiti i neku drugu stranu priče, pored one koja je bila i sada je aktuelna.

Kako vam izgleda rad s ruskom filmskom ekipom?

– Postoji mala jezička barijera, ne govori se na engleskom nego se sporazumevamo uz pomoć prevodioca. Ali imam u planu da do aprila, kada počinju snimanja na Krimu, naučim osnovne reči i konstrukcije na ruskom. Sigurno je da ću se na taj način mnogo lakše sporazumevati sa saradnicima.

Nedavno ste završili još jedan film, o čemu je tu reč?

– U pitanju je film “Patuljci sa naslovnih strana”, koji postavlja pitanja i predočava na šta su ljudi sve spremni za pet minuta slave. Njegova tema trebalo bi da bude svojevrsna kritika savremenog društva, televizijskih sadržaja koji se našem narodu plasiraju. Premijeri se nadamo krajem ove ili početkom sledeće godine.

Redovni ste član Pozorišta “Boško Buha”, da li i tu pripremate nešto novo?

– Očekuje me premijera predstave “Poštar provalnik”, u režiji Milana Karadžića, 13. oktobra. Zatim sredinom novembra predstava “Florentinski šešir”, dok uporedo sa njom igram “Anu Karenjinu” u “Madlenijanumu” i predstavu “Sumnjivo lice” u Jugoslovenskom dramskom. Odnedavno sam angažovan i na seriji pod nazivom “Pet”, koja će se po snimanju emitovati na Radio-televiziji Srbije.

Postoji li neka uloga koju nikada niste imali prilike da igrate, a silno je priželjkujete?

– Da, naravno, ali mislim da će te uloge tek doći. Nemam nijednu konkretnu, jer ni ove do sada što sam odigrao nisam priželjkivao, nego su me same zadesile, ali voleo bih da se okušam u što različitijim karakterima i da odigram i nekog negativca. Dosta sam igrao fine momke.

Glumci se uglavnom žale na pauze između projekata, da li ste vi zadovoljni svojim profesionalnim kontinuitetom?

– Trenutno jesam. Prošao je jedan sušni period, koji je uzrokovao mnoga preispitivanja. Međutim, shvatio sam da je u našoj profesiji sve neizvesno, u jednom momentu te zovu za sedam projekata, pa šest moraš da odbiješ, jer ne možeš da postigneš, već u sledećem nemaš nikakva angažovanja. Zadovoljan sam što sam još uvek tu, što trajem, a koliko ću ostati zavisi od mene, mog talenta i napredovanja.

Suzana JančićPetar Đorđević

Još iz rubrike