Paprika - simbol jeseni

Sastojci koje ovo zdravo povrće poseduje deluju na organizam poput antidepresiva, antiseptika i diuretika, jačaju telo i opuštaju mišiće, a ubrzavaju i metabolizam

Paprika pripada familiji pomoćnica, Solanaceae. Potiče iz Centralne i Južne Amerike, međutim, zbog svog velikog ekonomskog i značaja u ishrani danas se uzgaja širom sveta. Na naše podneblje stigla je tek u 16. veku i koristi se kao povrće, začin i lek. Reč je o jednogodišnjoj biljci koja raste do metar u visinu, čiji je plod kupast ili loptast, u zavisnosti od vrste. Može se naći u crvenoj, zelenoj, narandžastoj i žutoj boji, kao sveža, konzervirana, turšija, suva, mlevena i tucana. Miris i ukus zavise od vrste te može biti blaga, slatkasta, ali i papreno ljuta. Na našim prostorima najpoznatije su leskovačka i makedonska paprika.

Lekoviti zalogaj

Dragoceni sastojci koje paprika poseduje na organizam deluju poput antidepresiva, antiseptika i diuretika, a veruje se da ima i afrodizijačko dejstvo jer budi strast kod ljudi. Naime, francuski gastronom iz 17. veka Antelm Savarin, u svojoj knjizi "Fiziologija ukusa", napisao je da paprike i papričice čine žene nežnim i podatnim, a muškarce poželjnim. Pored toga, dokazano je da paprika ima čak pet puta više vitamina C nego limun i pomorandža te se preporučuje kao obavezan dodatak ishrani za jačanje imuniteta kako kod dece, tako i odraslih. Takođe, sadrži poprilične količine minerala, poput gvožđa, kalijuma i fosfora, ali i vitamina E, kome se pripisuju antikancerogena dejstva. Na taj način, paprika pomaže uklanjanju i lečenju avitaminoza, alergije, anemije, astme, arterioskleroze, angine pektoris, infarkta, hipertenzije, dijabetesa, katarakte, kašlja, impotencije, osteoporoze, otežanog mokrenja, reumatizma, starosnog slepila i hemoroida.

Ublažava PMS i stres

Vitamin B6 pospešuje proizvodnju hormona sna melatonina, ali i serotonina, hormona sreće, pa će paprika, osim ukusnog obroka, doneti i opuštanje u napornom danu. Pored toga, prirodni sastojci kojima ona obiluje pomažu u smanjivanju anksioznosti, posebno onih vezanih za predmenstrualni ciklus.

Savet plus: Ukoliko držite dijetu, grickalice između obroka zamenite štapićima od sirovog povrća. Papriku iseckajte na trake i umačite u prethodno pripremljen sirni sos.

Oslobađa bola

Kapsaicin koji se nalazi u paprici blokira prenos bola od kože do leđne moždine. To pomaže u lečenju neuralgija, bola povezanog sa herpes zosterom i postoperativne amputacijske traume, uklanjajući bolove.

Brži metabolizam i hidratacija

Dobro je poznato da zbog malo kalorija paprika predstavlja sastavni deo svih dijeta. Snižavanjem triglicerida, ubrzava metabolizam i pomaže u sagorevanju kalorija, kao i u održavanju holesterola pod kontrolom. Njenim unosom ne samo što se telo neće ugojiti nego će se osloboditi štetnih materija. Ona sadrži i veliku količinu vode i samim tim hidrira organizam. Posredstvom citrina, ona utiče i na površinsku kapilarnu cirkulaciju, čime se postiže propustljivost, elastičnost i slabije pucanje kapilara.

Čistija koža bez perutanja i bora

Redovnim unosom ove magične biljke održava se elastičnost kože i stiče se određena zaštita od UV zračenja, sve zbog vitamina A. Njena stimulativna moć na kožu glave sprečiće opadanje kose, ćelavost, kao i perutanje temena, dok će vitamin C i karotenoidi, kojima obiluje, učiniti ten sjajnijim bez vidljivih pega i mrlja. Paprika se preporučuje osobama svetle puti i svima koji imaju problem s hiperpigmentacijom kože jer velika količina vitamina, gvožđa i beta karotena pospešuje proizvodnju melanina. Ujedno, paprika na prirodan način deluje kod zaštite kože od bora, oštećenja i starosti, zahvaljujući snažnim antioksidativnim svojstvima. Zbog svog antibakterijskog delovanja, korisna je i u spoljašnjoj primeni, u obliku maski za kožu kojima se mogu tretirati čak i akne i bubuljice. Za sjajnu i zdraviju kožu, možete brzo da napravite masku od sveže ili sušene paprike, pomešane s jednom kašičicom meda. Dobro izmešanu smesu dovoljno je da nanesete na lice i dekolte i ostavite da deluje 20 minuta. Vaša koža postaće svetlija, nežnija i sjajnija.

Američka glumica En Hatavej nedavno je isprobala dijetu s limunadom, takozvanu "Master Cleanse", gde se obroci zamenjuju mešavinom napravljenom od limunovog soka, vode, javorovog sirupa i kajenske paprike. Sama paprika svojom ljutinom pravi "bombu u ustima" pa se istog trenutka gubi apetit.

Pasta s paprikom, paradajzom i pečurkama

Sastojci:
300 g makarona
glavica crvenog luka
300 g pečuraka
2 crvene paprike
2 paradajza
maslinovo ulje
soja sos
bosiljak
so

Priprema:
Propržite luk u tiganju dok ne postane staklast i ne dobije žućkastu boju, potom dodajte pečurke seckane na listove i dinstajte dok se ne upije voda koju su pečurke pustile. U međuvremenu, skuvajte makarone u slanoj vodi i procedite. S druge strane, iseckajte papriku i paradajz na štanglice i zajedno s pripremljenim pečurkama dodajte makaronama. Na kraju jelo začinite maslinovim uljem, soja sosom, solju i po želji bosiljkom.

Grilovano povrće

Sastojci:
veći plavi patlidžan
po 1 crvena i žuta mesnata paprika
2 paradajza srednje veličine
5 srednjih špargli
ljuta papričica
limun
glavica crnog luka
3 kašike maslinovog ulja
so
biber

Priprema:
Plavi patlidžan isecite, posolite i ostavite u cediljki da se ocedi. Za to vreme, paprike zajedno s lukom isečenim na krugove ispecite u rerni, ohladite i oljuštite. U dobro zagrejanom roštiljskom tiganju sa obe strane ispecite polutke paradajza, oceđene kolutove plavog patlidžana i špargle i ređajte na poslužavnik. Dodajte trake pečenih paprika, posolite, pobiberite, prelijte mešavinom maslinovog ulja i pospite seckanom ljutom papričicom.