Lifestyle

Da li su prijateljstva s posla prava prijateljstva?

Autor: | 18/09/2017

Da li su prijateljstva s posla prava prijateljstva?

Međusobno razumevanje, saosećanje, davanje i primanje, deljenje dobrog i lošeg… sve to pripisujemo svojim prijateljima i zajedničkom odnosu u koji ulažemo vreme i emocije.

Ako prijateljstva tako funkcionišu u privatnom životu, trebalo bi da na isti način funkcionišu i u poslovnom, jer prijatelji su prijatelji, nezavisno od hijerarhije, prilika za napredovanje i ostalih iskušenja, zar ne?

Pravila prijateljstva, nazovimo ih tako, prilično su jasna, ali naša očekivanja pa čak i definicija prijateljstva van posla i na poslu ne bi trebalo da budu ista. Aristotel je, na primer, cenio prijateljstvo zbog njegovih civilizacijskih kvaliteta, ali je razlikovao javnu i privatnu stranu. Prema grčkom filozofu, prijateljstva su bila zasnovana i na korisnosti i na zadovoljstvu, bila su i sredstvo i cilj.

Saradnja, a ne koristoljublje

Upravo je korisnost najizraženija karakteristika kancelarijskih prijateljstava. Nije pritom reč, ili ne bi trebalo da bude reč o koristoljublju. Ta korisnost bi se pre definisala kao saradnja u kojoj glavno pitanje nije "šta neko može da učini za mene“ nego "šta možemo da učinimo zajedno“, tumače organizacijski psiholozi.

Prijateljstva na poslu i započinju zajedničkim projektom, poslom, a kad se taj posao na bilo koji način prekine, uglavnom se prekidaju i prijateljstva, jer glavna osnova za njih više ne postoji. Da bi se nastavila, potreban je jači motiv od poznavanja nečijih radnih veština i etike ili uvida u ponašanje s povremenih neformalnih druženja van posla, a opet povezanih s poslom.

Možemo li onda veze koje uspostavljamo s kolegama uopšte nazivati prijateljstvom, odnosom koji ima posebno mesto u našim životima? Ili bi te veze bilo najpoštenije opisati kao nešto više od poznanstva, a manje od prijateljstva, kao odnos koji pokriva samo posao, uz koji nam je dan prijatniji, a radni zadaci lakši jer znamo da imamo nekoga uz sebe ili iza sebe?

Prema američkoj doktorki sociologije Jan Jager, to je prilično precizna definicija odnosa koji je višestruko koristan: jača moral grupe, omogućava nam da delimo zajedničke vrednosti, osigurava kruženje informacija i povezuje nas na radnom mestu na kojem ipak provodimo veliki deo dana.

Ne treba brzati

Više od toga ipak nije realno očekivati, a i teško je izvodljivo. Kako se, naime, postaviti prema prijatelju, koji nam je ujedno i kolega, kad poslovni rezultati krenu nizbrdo? Kako mu prigovoriti da je nedelotvoran, da mu preti smanjenje ugovora ili otkaz ako smo veče pre toga s njim sedeli na piću, u nedjelju organizovali porodično druženje, a usput znamo da mu se brak raspada?

Takvi bliski odnosi s kolegama, posebno ako je reč o različitim nivoima u hijerarhiji, mogu ljude da dovedu u tešku i kompromitujuću situaciju da moraju da biraju između posla i prijateljstva, što može biti traumatično iskustvo. Bliskije veze zaposlenih istog statusa nešto su jednostavnije, ali ni tu ne treba brzati.

Upoznajmo pravila igre

Da bi se razvilo istinsko prijateljstvo, potrebne su otprilike tri godine. Na poslu se sprijateljujemo mnogo brže jer smo svakodnevno upućeni jedni na druge i delimo isti prostor. Pritom smo često spremni da poodelimo i ono što ne bi trebalo, da pričamo više nego što slušamo, posebno kad tek dođemo u neku sredinu.

Motivi su različiti, ali uglavnom je reč o tome da želimo da se dopadnemo, uklopimo u novoj sredini.